Dan primirja: Državni praznik kojim se obeležava kraj Prvog svetskog rata

Primirje je potpisano u 5.45 ujutru, stupilo je na snagu „jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“ 1918.

Primirje je prvobitno isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni mirovni sporazum je postignut tek naredne godine kada je potpisan Versajski ugovor.

Dan primirja se obeležava u mnogim savezničkim državama, s tim što se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zove Dan sećanja, a u Sjedinjenim Američkim Državama Dan veterana.
Prva proslava Dana primirja održana je u večernjim satima 10. novembra 1919, kada je britanski kralj Džordž V u Bakingemskoj palati bio domaćin „banketa u čast predsednika Francuske Republike“.

U krugu palate je narednog dana održana dvominutna tišina u znak poštovanja prema onima koji su poginuli u Velikom ratu.

Slične ceremonije održavane su i u drugim zemljama tokom međuratnog perioda i bile su fokusirane na odavanje počasti vojnim poginulima u Prvom svetskom ratu i povratak miru.

Natalijina ramonda

Amblem Dana primirja u Srbiji sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Neradan dan
Dan primirja se od 2005. godine u Srbiji obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama, a od 2012. se obeležava kao državni praznik. Dan primirja u Srbiji se praznuje neradno.

Prvi svetski rat počeo je 28. jula 1914. kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, tačno mesec dana nakon atentanta na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu.

Za Srbiju je rat završen 13. novembra 1918. potpisivanjem sporazumom sa Mađarskom, samo dva dana nakon potpisivanja primirja na Zapadnom frontu.

Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila pošto je, prema različitim procenama, tokom rata izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je u to vreme bila gotovo trećina ukupnog stanovništva, odnosno oko 60 odsto muške populacije.

Žrtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu, čini se, nisu uzete u obzir na obeležavanju stogodišnjice primirija, 11. novembra 2018. kod Trijumfalne kapije u Parizu.

Naime, tada je umalo došlo do skandala zbog rasporeda sedenja, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio smešten prekoputa predsednika Francuske Emanuela Makrona, predsednika SAD Donalda Trampa, predsednika Rusije Vladimira Putina, i nemačke kancelarke Angele Merkel. Bolja mesta od Vučića imali su predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i predsednik Kosova Hašim Tači.

Vučić je tada izjavio da ne zna kako je raspored sedenja određen, ali da „nije bio trenutak ni mesto da pravi skandal“.

Tadašnji ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni dan kasnije je izjavio da nije bilo namere da se uvredi srpski narod, zbog čega je zamolio da vlasti u Srbiji i njeni građani prihvate izvinjenje.

„Ponavljam da nije bilo nikakve namere da se uvredi predsednik Vučić ili srpski narod. Radi se o nespretnosti koja je za žaljenje i molim predsednika Vučića i građane za izvinjenje“, rekao je Modoloni.

On je rekao da Francuska ne zaboravlja srpske žrtve tokom Prvog svetskog rata, da zna da je Srbija izgubila trećinu populacije tokom njega i da su se vojnici Srbije borili rame uz rame sa francuskom vojskom.

Tačka na tu priču je definitivno stavljena godinu dana kasnije, kada je predsednik Francuske Emanuel Makron, prilikom posete Beogradu, održao strastven govor na srpskom jeziku ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Francuska nikada neće zaboraviti ono što je Srbija učinila za tu zemlju i žrtve koje su Srbi podneli tokom Prvog svetskog rata, rekao je Makron i poručio: „Srbija je u našim srcima – zauvek!“