Svet
Evropski glasači žele isti ishod izbora u SAD: Haris ili Tramp, šta je pokazala anketa u nekoliko država Evrope?
Foto: Pixaby/ilustracija
Većina zapadnih Evropljana – pa čak i mnogi koji glasaju za krajnje desničarske stranke – voleli bi da Kamala Haris pobedi na američkim predsedničkim izborima, pokazuju ankete, ali manje njih je uvereno da u njenu pobedu dok većina očekuje nasilje ako Donald Tramp ne bude izabran, prenosi Gardijan.
Anketa YouGov Eurotrack među glasačima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Švedskoj i Danskoj pokazala je da je demokratska kandidatkinja preferirani pobednik u svakoj zemlji, sa značajnom većinom u korist Haris u svima osim Italije.
Danski glasači su bili u najvećem broju vide Haris u Beloj kući sa 81 odsto, zatim 71 odsto u Nemačkoj, 65 odsto u Španiji, 62 odsto u Francuskoj i 61 odsto u Velikoj Britaniji, 46 odsto Italijana su se opredelili za Trampa.
Nije iznenađujuće da je podrška demokratskom kandidatu bila najjača među evropskim levičarskim i centrističkim biračima, dostigavši 80 odsto do 90 odsto među pristalicama partija kao što su Socijaldemokrate i Zeleni u Nemačkoj, Sumar u Španiji, Emanuel Makron u Francuskoj, Socijalni Demokrate u Švedskoj i Liberalne demokrate u Velikoj Britaniji, prenosi Danas pisanje Gardijana.
Međutim, oni koji su nedavno dali svoje glasove tradicionalnim strankama desnog centra takođe su preferirali Haris umesto Trampa, sa često značajnom razlikom: 89 odsto glasača Venstre u Danskoj, 78 odsto glasača demohrišćana (CDU/CSU) u Nemačkoj, 66 odsto glasača Narodne stranke u Španiji i 58 odsto glasača Konzervativne partije u Britaniji.
Čak i među zapadnim Evropljanima koji su nedavno glasali za krajnje desničarske, nacionalističke i populističke stranke, značajan broj ispitanika u svih sedam zemalja rekao je da bi radije videli Haris za izabranu predsednicu nego njenog republikanskog rivala.
Tramp je bio favorizovan kandidat birača krajnje desnice u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Italiji, sa 54 odsto glasača Vox (23 odsto koji su preferirali Haris), 51 odsto (27 odsto za Haris) birača Reform UK, 50 odsto Tramp (36 odsto Haris) birača Alternative za Nemačku (AfD) u Nemačkoj i 44 odsto (32 odsto za Haris) birača Braća Italije koji su rekli da žele da bivši predsednik obezbedi drugi mandat.
Ali među biračima krajnje desnih Švedskih demokrata, 49 odsto je reklo da bi više volelo da vidi Haris u Beloj kući naspram 31 odsto onih koji su favorizovali Trampa, dok je 46 odsto koji su glasali za Marin Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. reklo da bi radije da pobedi kandidatkinja američke Demokratske stranke naspram 31 odsto onih koji su preferirali Trampa.
Zapadni Evropljani su, međutim, bili manje sigurni da će njihova želja postati stvarnost. Opšte očekivanje je bilo da će Haris izaći kao pobednik 5. novembra, ali su brojke bile manje, u rasponu od 43 odsto u Italiji, 46 odsto u Švedskoj i UK, 47 odsto u Francuskoj i 52 odsto u Španiji do 61 odsto u Nemačkoj.
Na pitanje da li smatraju da je odlazeći demokratski predsednik Džo Bajden uradio odličan, dobar, prosečan, loš ili užasan posao, najčešća ocena u anketiranim zemljama bila je „prosečan“, sa procentima ljudi koji dele to mišljenje u rasponu od 39 odsto u Britaniji, 46 odsto u Španiji i 47 odsto u Nemačkoj.
Oni uglavnom misle da bi Haris uradila bolji posao. Očekivanja su bila znatno gora za Trampa. U svakoj zemlji, najčešći stav – u rasponu od 48 odsto u Italiji, preko 59 odsto u Francuskoj i 69 odsto u Velikoj Britaniji do 77 odsto u Danskoj – bio je da bi republikanski kandidat bio „jadan“ ili „strašan“ predsednik.
Ako Tramp bude poražen na izborima u utorak, zapadni Evropljani očekuju nasilje. Čak 73 odsto u Danskoj misli da će „definitivno“ ili „verovatno“ biti nasilja ako Haris pobedi, dok između 62 odsto i 67 odsto deli istu procenu u većini drugih anketiranih zemalja.
Italija je ponovo bila izuzetak, sa anketom, sprovedenom u periodu od 10 dana sredinom oktobra, sugerišući da je samo 47 odsto smatralo da je nasilje verovatno.
Ali i tamo je procenat bio veći od onih 32 odsto koji su mislili da je nasilje malo verovatno.