Nova ekonomija: Ukupno 50 firmi i pojedinaca na američkoj "crnoj listi"

Ukoliko ne obustavi poslovanje sa NIS-om, NBS bi mogla da se nađe pod sekundarnim sankcijama SAD-a. To bi bila 51. firma, osoba ili institucija iz Srbije koja je na ovoj neslavnoj listi, piše Nova ekonomija.

Pored NIS-a, koji je na listi sankcija zbog ruskog vlasništva, na listi sankcija ima još firmi i pojedinaca koje su tu upravo zbog veza sa Rusima, konkretno otkako je 2022. godine počeo rat u Ukrajini.

Jedna od firmi koja je sankcionisana zbog veza sa Rusijom jeste Bassire group, koja se na spisku nalazi već godinu i po dana, iako je u prinudnoj likvidaciji. Firma je osnovana u februaru 2023. i bavi se trgovinom na veliko računarima, računarskom opremom i softverima. Kako je tada objavljeno, direktor i vlasnik firme je ruski državljanin Nikolaj Levin.

Ivan Cvetić i firma čiji je on direktor, MCI Trading, od 2023. godine su na listi sankcionisanih zbog, kako je još tada navedeno, materijalne pomoći, sponzorisanja ili obezbeđivanja finansijske, materijalne ili tehnološke podrške firmi AK Microtech. Cvetić je, međutim, nakon uvođenja sankcija rekao da ruska firma sa kojom je sarađivao, do tog dana takođe nije bila na američkoj „crnoj listi“, te da zbog toga njegova kompanija „nije ni na jedan način prekršila propise i procedure“. Pomenuta ruska firma, AK Microtech, stavljena je pod sankcije SAD zbog optužbi da je obezbeđivala opremu ruskoj odbrambenoj industriji.

Zbog izvoza robe dvostruke namene, pod sankcijama je i Dragan Dragaš, vlasnik frime Soha info. Pod sankcijama je, očekivano, i sama firma. Među pošiljkama koje je Soha slala u Rusiju je elektronika koja je prema carinskim oznakama stavljena na listu “visoko rizičnih”. Firma je, inače, osnovana nekoliko meseci nakon napada na Ukrajinu, u junu 2022, a za samo šest meseci ostvarila je promet od prodaje robe u inostranstvu veći od 680 miliona dinara.

Tada je pod sankcije stavljena i kompanija Goodforwarding, koju je u u Beogradu osnovao Rus Aleksej Moskovkin. Kako je iz OFAC-a objašnjeno, ova kompanija je obavila stotine isporuka ka Rusiji, uključujući i elektronsku robu neophodnu za proizvodnju projektila, dronova i municije.

Tu je i Kominvex, firma u vlasništvu Marka Svorcana, koji je takođe na listi sankcionisanih lica. Firma je sankcionisana zbog trgovine sa Rusijom. Kako se vidi u zvaničnoj dokumentaciji, ova firma je u 2021, godini pre početka rata, imala poslovni prihod od 16 miliona dinara. Naredne 2022, kada je rat počeo, Kominvex je godinu završio sa neverovatnih 15 milijardi dinara prihoda od prodaje.

Research and Development Company TR Industries je naredna kompanija koja je pod sankcijama SAD zbog veza sa Rusijom. Ova kompanija je, međutim, nekoliko dana nakon uvođenja sankcija promenila ime u Onderon Systems. Pod sankcijama je i Smart digital ideas, koju je OFAC označio kao kompaniju koju takođe sankcionisana ruska firma Aeza koristi za izbegavanje sankcija.

Sankcionisana je i firma Ventrade, registrovana dva meseca nakon početka rata u Ukrajini. U prvoj godini poslovanja, firma je ostvarila prihod od 480.000 evra i to sve od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Ventrade je zapravo pod sankcijama zbog saradnje sa još jednom sankcionisanom kompanijom, Promsvyazradio.

Pod sankcijama je i ruska banka VTB, odnosno njen ogranak u Beogradu. Ova banka promenila je, inače, ime u Api banka. Brojne firme koje su poslovale sa Rusijom od početka rata, a koje su kasnije stavljene na listu sankcija, imale su račune upravo u ovoj banci.

Više pročitajte na LINKU.