Maja Smiljković - prva žena u istoriji grada na visini od 6 000 metara

Vrh koji je savladala je vrh Čačani u državi Peru, čija visina precizno iznosi 6.057 m. 

Na konferenciji za medije podelila je svoje iskustvo.

Učešće na ovom usponu uzelo je 32 planinara iz cele Srbije. U Peruu su proveli 15 dana.

“Dosta dana smo proveli na aklimatizacionim usponima koji su bili iznad 4000 metara nadmorske visine. Prešla sam vrhove od 4 i 5 hiljada metara, uključujući Duga planinu, koja je na 5050 metara. To je jedan fascinantan masiv, posebno jer je u bojama duge, pa su sada planinari iz čitavog sveta prisutni tamo. Do pre par godina planina je bila pokrivena snegom i nije tako bila poznata”, navela je Maja.

Do samog vrha Čačani stiglo je 20 planinara, od kojih je čak 15 žena, među kojima je Požarevljanka Maja Smiljković.

“Brojni planinari su se susreli sa visinskom bolesti i problemom sa kiseonikom. Ja taj problem na ovom planinarenju nisam imala, verovatno zato što visinu povećavam iz godine u godinu za po par stotina metara. Prošle godine boravila sam na planini Kilimandžaro u Africi koja je na 5895 metara. Sadašnji moj planirani vrh i cilj je bio na 6057 metara. To je jedan od vulkana na Andima, tačnije središnji deo Anda, vrh Čačani iznad grada Arekipe, koji je inače drugi po veličini grad u samoj državi Peru”, rekla je Smiljković. 

Protiv visinske bolesti, kako je objasnila, pomogli su i čajevi od lokalnih biljaka.

“Oni su dosta spremni što se toga tiče. U apotekama prodaju nešto što zovu kiseonik, koji smo mi stalno nosili sa nama.  To je tečnost od biljaka koju udahnemo. Mislim da je to dosta pomoglo”, objasnila je Maja.

Kako kaže, uspon i spust sa vrha trajali su 14 sati.

“Na sam uspon smo krenuli ujutru u pola pet, odnosno iz našeg toplog smeštaja u pola dva da bismo stigli džipovima do neke visine od gotovo 5000 metara i krenuli na uspon, gde je zaista veoma razređen vazduh i gde se krećete takozvanim himalajskim hodom. Nama je trebalo nekih 8 sati da pređemo 7 kilometara i stignemo do tog vrha”, rekla je Maja. 

Naglasila je i da su imali sreće sa vremenom, pa je temperatura bila blago u minusu. 

“Ja sam tamo svakako bila sa fantomkom, sa dosta kapa na sebi, par slojeva odeće, vunenog veša i sve mi je pomoglo da zaista nemam problema, da mi ne bude hladno, da mi bude prijatno da se krećem i da ne obratim pažnju da smo mi toliko dugo u planini”, navodi Smiljković.

Na vrh je izašla oko 13.30 časova po našem vremenu.

“Tamo sam ostala čak nekih 15 minuta i mogla sam da pogledam okolinu koja je u stvari bez života. Okruženi ste drugim vulkanima. Čak smo videli jedan aktivni vulkan u daljini, na šta su nas upozorili. Bila sam puna te vulkanske prašine i danima nisam imala glasa, ali sam bila zaista srećna i oduševljena što sam na toj visini i što je to istorija “Vukana”. Planina mi je dozvolila da stignem tamo bez ikakvih problema i da se iz te države vratim srećna, zadovoljna i pre svega – zdrava”, ističe Maja.

Kada je u pitanju odnos sa drugim planinarima u timu, Maja Smiljković navodi da su međuljudski odnosi uvek dobri. 

“Podrška je - svi za jednog, jedan za sve. Zaista svi pomažemo jedni drugima i kasnije uglavnom ostanemo, prijatelji, družimo se, podržavamo. Tu zaista ne postoji nikakva sujeta, ništa što remetilo odnose”, rekla je Maja.

Podelila je i zanimljivost o narodu Uru, koji živi na jezeru Titikaka,na 3820 metara nadmorske visine. 

“Taj narod, recimo, i danas živi na plutajućim ostrvima. Njih turisti stalno posećuju, ali se oni ne odriču svog tradicionalnog načina života. Muškarci su po čitav dan na pecanju, a onda tu ribu tokom vikenda odnose na lokalne pijace i menjaju za drugu robu. Dakle, nema prodaje i da su tu njihova deca sa njima. Njihove kućice su od trske. Zaista jako skromno žive i o njima bi moglo dosta da se kaže”, kaže Maja Smiljković. 

Sledeći cilj joj je, kako kaže, da za pet do deset godina vrati u Južnu Ameriku i da možda jednog dana stigne do Akonkagve, koja je nešto malo ispod 7000 metara.

Predsednik planinarskog kluba “Vukan” Novica Mitić istakao je da su jedan od najvećih uspeha kluba to što njegovi članovi poslednjih godina osvajaju najviše vrhove Evrope, ali i sveta. Takođe, istakao je da je Maja Smiljković, uspevši se na Čačani, postala jedina žena u istoriji grada koja je izašla na ovako veliku visinu.