Roditelji se žale što učenici ne mogu da nose kontrolni kući: Evo kakva je tačno praksa

To, kako tvrde roditelji, predstavlja problem jer deca ne znaju gde su pogrešila, pa samim tim ne mogu ni da uče iz grešaka. 
 
"Nisu još dovoljno veliki da bi zapamtili ceo kontrolni, a nisu ni toliko mali da ne bi naučili iz te greške", priča za RTS majka jednog učenika Mila Bratanović.
 
Objašnjava da bi, kao roditelji, voleli da vide kontrolni, naročito zato što uzimaju dodatnu nastavu za svoju decu.
 
"Dosta bi nam pomoglo kada bi tom nastavniku, koji daje privatne časove, mogli da pokažemo kontrolni i ukažemo na grešku koju je dete napravilo", kaže Bratanović.
 
Nastavnik je u zakonskoj obavezi da kontrolni i pismeni zadatak ponudi učenicima na uvid kao i roditeljima koji to zatraže, kaže direktorka OŠ "Jovan Miodragović" Vera Šainović.
 
Ipak, kako pravilo o odnošenju testa kući ne postoji, nastavnici često odlučuju da to ne dozvole.
 
"Deca nekad (kontrolni) izgube, pa ne vrate, dešavaju se nekad i zloupotrebe da se nešto dopiše, tako da je nastavnik nekad u problemu", objašnjava Šainović za RTS.

Kako kaže, nastavnik je u obavezi da u svojoj pedagoškoj dokumentaciji ima i pismene provere, upravo zbog uvida od strane roditelja ili eventualne inspekcije prosvetnih nadzornika koji dolaze u škole.
 
Kako bi se izbeglo gubljenje i zloupotreba testova, mnogi nastavnici organizuju ispravak kontrolnih i pismenih zadataka.
 
Nastavnica srpskog jezika u OŠ "Pavle Savić" Jovana Lučić kaže da postoji dogovor sa starijim razredima da se kontrolni zadaci ne nose kući. Objašnjava da se već na samom času analize kontrolnih zadataka učenici upoznaju sa ocenama i greškama.
 
"Često učenici u svojim sveskama imaju i nastavnu jedinicu koja nosi naziv 'analiza i ispravak kontrolnog zadatka', gde oni prepišu zadatke u kojima su grešili i napišu tačne odgovore", kaže Lučić.
 
Roditeljska kontrola grešaka
 
Školski psiholozi i pedagozi smatraju da je veoma važno da i roditelji imaju uvid u to gde su deca pogrešila, jer deca nisu uvek realna u proceni svog znanja. Navode da je potrebno da roditelji budu uključeni u čitav proces - od učenja do ocenjivanja i popravljanja ocena.
 
Školska psihološkinja Jelena Kenić ističe da je najbolje da roditelj ima neku vrstu interesovanja za ono šta dete postiže i da bude u direktnom kontaktu sa nastavnikom koji je dao neki kontrolni zadatak i ocenio ga.
 
"Manje je važno koja je ocena na kontrolnom. Mnogo je važnije da roditelj dobije informaciju koliko je dete napredovalo i šta se od njega očekuje", kaže Kenić.
 
Kontrolne i pismene zadatke roditelji mogu da pogledaju tokom otvorenih vrata koje organizuje svaki nastavnik. Međutim, tokom jedne nedelje učenici imaju nekoliko testova, a otvorena vrata se često organizuju u periodu kada je većina roditelja na poslu.
 
Pojedine škole rešile su taj problem tako što organizuju otvorena vrata nakon 17 časova, ali i time što su omogućile učenicima da fotografišu svoje testove.
 
Direktorka OŠ "Jovan Miodragović" Vera Šainović podseća da učenici mogu da koriste telefone za neki nastavni proces ili da fotografišu kontrolni. Isto tako, i roditelj može da fotografiše test, ali uz dozvolu nastavnika.
 
Ipak, ne dozvoljavaju svi nastavnici da deca fotografišu testove, a pojedina deca nemaju mobilne telefone, tako da otvorena vrata ostaju jedino rešenje.