Stranci u EU – bez državljanstva na margini političkog života

Austrijski dnevnik Štandard (Der Standarda) piše da je Austrija uz Bugarsku u Evropi zemlja sa najstrožim pravilima naturalizacije stranaca, odnosno najrestriktivnija u dodeli svog pasoša strancima.

Prema statističkom zavodu Austrije, proteklih godina je na svakih 1.000 nedržavljana austrijsko državljanstvo dobijalo u proseku šest do sedam ljudi.

Štandard piše da austrijski zakon o državljanstvu sa vremenom čekanja za strane državljane dužim od deset godina, visokim zahtevima u pogledu zarade i uskraćivanjem državljanstva čak i u slučaju najsitnijih prekršaja, spada među najrigoroznije u Evropi.

 
Učestale zahteve da se to promeni, vladajuća Austrijska narodna partija je redovno odbijala, uz argument da je državljanstvo vrednost koju doseljenici prvo moraju da zasluže integracijom i mogućnošću da se ekonomski izdržavaju.

„To, međutim, vodi do za demokratiju delikatnog razvoja da sve više ljudi koji žive u Austriji, ne mogu da saodlučuju o sastavu austrijskog parlamenta“, piše dnevnik.

Prema prognozi nevladine organizacije „Nama bližnji“ do 2040. godine takvih će biti više od dva miliona, što znači da jedna četvrtina punoletnih građana Austrije, koji u zemljama porekla imaju biračko pravo, neće moći da glasa. U glavnom gradu Beču udeo ljudi bez prava glasa biće čak 40 odsto.

U Austriji je za dobijanje državljanstva glavni princip porekla, odnosno princip krvi (ius sanguinis) što znači da deca dobijaju državljanstvo roditelja.

 
Tog se principa još 2000. odrekla Nemačka i prihvatila takozvano pravo mesta rođenja (ius soli), pa u toj zemlji i deca stranaca ako su u njoj rođena mogu da dobiju državljanstvo ako barem jedan roditelj živi najmanje pet godina u Nemačkoj i ima neograničeno bravo boravka.

 
Pravo ius soli pod izvesnim uslovima važi i u Belgiji, koja svoj pasoš daje i osobama koje u njoj žive najmanje pet, odnosno deset godina, govore jedan od tri zvanična jezika (Nemački, francuski i holandski) i dobro su društveno integrisane.

U Beligiji je državljanstvo prošle godine dobilo 55.213 osoba, uglavnom iz Maroka, Sirije i Rumunije.

Državljanstvo Španije dobijaju deca stranaca rođena na teritoriji te zemlje ako je barem jedan od roditelja španski državljanin ili je i sam rođen u Španiji.

 
Španija će državljanstvo dati i deci čiji su roditelji apatridi, ili ako im matične zemlje ne daju državljanstvo, kao i deci koju pre 18. godine usvoji španski državljanin. Ostali mogu španski pasoš da zatraže posle deset godina boravka a u slučaju izbeglica rok je pet godina.

Zahteva se i polaganje državnog ispita koji je od 2016 godine uspešno položilo više od 97 odsto tražilaca državljanstva, piše Štandard.

Međutim, i u Španiji je već duže vreme tema to što i stranci koji dugo u njoj žive ne mogu da glasaju. To, prema oceni sociologa, ima za posledicu da nemogućnost političke participacije kod stranaca stvara utisak isključenosti iz društva, što može da oteža i njihovu integraciju.

Biračko pravo nema ni oko miliona stranaca koji žive u Češkoj, ali je i broj zahteva za dobijanje državljanstva manji. Prošl godine je, prema pisanju Štandard, češki pasoš dobilo 1.000 ljudi, a 370 zahteva je odbijeno. U toj zemlji ne važi princip mesta rođenja, nego krvnog porekla.

U baltičkim državama je u oblasti naturalizacije vrlo delikatno i pitanje dvojnog državljanstva. Tako na primer mnogi Litvanci žive na Zapadu, uzeli su drugo državljanstvo i zato ne mogu da zadrže litvansko čak ni ako to žele.

 
U Grčkoj je proces naturalizacije nedavno reformisan, ali je birokratski postupak i dalje dug i traje i do četiri godine. A i uslovi za sticanje državljanstva su, prema oceni nevladinih organizacija, i dalje preterano strogi. Prošle godine državljanstvo je dobilo 13.875 ljudi, od kojih su oko 74 odsto bili građani Albanije.

Duga i teška procedura očekuje i strance koji žele da dobiju državljanstvo Italije, gde takođe važi princip krvnog porekla. Stranci u toj zemlji moraju da čekaju deset godina na pravo da zatraže njen pasoš, a i tada samo ako ispunjavaju određene kriterijuma, vezane na primer za visinu prihoda.

U Evropskoj uniji postupak dobijanja državljanstva najjednostavniji je u Portugalu, a slede Švedska, Luksemburg i Irska, konstatuje Štandard.