Društvo

Gde smo 10 godina posle poplava 2014?

Boom93/Arhivska Fotografija

Boom93/Arhivska Fotografija

U 2024. godini izdvojeno je 5,6 milijardi dinara za upravljanje vodama, od čega je čak 4,4 milijarde iskorišćeno za uređenje vodotoka, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Čedomir Rakić na konferenciji „10 godina nakon poplava 2014. godine“.

Rakić je naveo da je od poplava 2014. godine, jedna od najvažnijih stvari da Srbija gradi jača i izdržljivija naselja koja će biti spremna da se suoče sa potencijalnim nepogodama, piše Nova ekonomija.

Državni sekretar u Ministarstvu za javna ulaganja Boban Birmančević rekao je na konferenciji da je Srbija 2014. godine poslala jasnu poruku da može da se izbori sa elementarnim nepogodama.

Birmančević naglašava da je prva velika politička pobeda predsednika Aleksandra Vučića, upravo izgradnja sistema koji je u stanju da izdrži takve poplave, kao i da se Srbija tada za samo dve godine u potpunosti oporavila od posledica velikih poplava.

On je naveo da je od 2014. godine Vlada Srbije, uz podršku EU i drugih organizacija, imala 780 projekata za jačanje infrastrukture.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre podsetio je da je tokom poplava 2014. godine raseljeno 30 hiljada ljudi, da je pogođeno više od 119 lokalnih samouprava, a da su poplave izazvale štetu od 1,7 milijardi evra.

On je naveo da je EU investirala 250 miliona evra u obnovu Srbije koji su između ostalog korišćeni i za obnovu poljoprivrednih domaćinstava.

Danas je održana regionalna konferencija o otpornosti na katastrofe, a predstavnici resornih ministarstava, Evropske Unije i UNDP-a, govorili su o spremnosti Srbije i regiona da reaguje na elementarne nepogode uzrokovane klimatskim promenama.

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci otvorio je konferenciju, podsećajući kako klimatske promene i danas utiču na region, kao i na čitav svet.

„Klimatske promene ne poznaju granice“, rekao je Andreuci ističući da je povezivanje regiona Zapadnog Balkana izuzetno važno kako bi se ubuduće brže i bolje reagovalo na potencijalne elementarne nepogode.

Anderucci je apelovao na jačanje regionalnih kapaciteta i njihovog objedinjavanja u borbi protiv katastrofa.

Od 2014. godine do sad UNDP je zajedno sa Vladom Srbije radio na zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima usmerenim na jačanje civilne zaštite i sistema prevencije od katastrofa, rekao je on.

Prema njegovim rečima, UNDP je izuzetno ponosan nadigitalni registar koji će ubuduće biti dostupan i građanima. Uz pomoć ovog registra građani će moći brže i lakše da budu obavešteni o potencijalnim nepogodama kao i o javnom zdravlju.