Više od 2,8 milijardi ljudi na svetu ne može sebi da priušti zdravu hranu

Svetski dan hrane ove godine se obeležava pod sloganom „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan“.

Globalna kampanja ove godine posvećena je pravu na hranu svih ljudi na planeti, kako bi svima bio omogućen zdraviji život, bolja i perspektivnija budućnost.

Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba posle vazduha i vode – nema sumnje da svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu. Pravo na hranu, život i slobodu, rad i obrazovanje neprikosnovena su prava svakog čoveka na planeti, definisana i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Poljoprivrednici širom sveta proizvode dovoljno, pa i više hrane nego što je neophodno da se prehrani celokupna populacija, a opet – problem gladi u svetu perzistira bez nade da će skoro biti iskorenjen. Ova tema dobija na značaju ako sagledamo nekoliko poražavajućih podataka.

Broj onih koji ne mogu sebi da priušti zdravu hranu, na globalnom nivou, je veliki
I pored zadovoljavajućih ukupnih prinosa globalno, preko 2,8 milijardi ljudi na svetu ne može sebi da priušti zdravu hranu. Za to su u dobroj meri odgovorne produžene krize, vođene kombinacijom sukoba, ekstremnih vremenskih prilika i ekonomskih udara na pojedine delove sveta, zemlje ili kategorije stanovništva, što čini da se oko 733 miliona ljudi suočava se sa problemom gladi i neuhranjenosti.

Sva ta prolongirana krizna stanja, u prvom redu klimatske promene, najviše pogađaju najsiromašnije, stanovništvo nepristupačnih ruralnih područja, direktno utiču na prinos njihovih useva, što produbljuje nejednakosti i problem gladi čine još većim i sve daljim od rešenja, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Transformisanje poljoprivredno-prehrambenih sistema veliki je globalni zadatak, koji ima za cilj bolju obezbeđenost zdravim i bezbednim namirnicama što većeg dela svetskog stanovništva.

Iako živimo u svetu neprestanog ukrupnjavanja kapitala i imamo utisak da veliki proizvođači „hrane“ svet, treba imati u vidu važnu činjenicu da mali poljoprivredni proizvođači obezbeđuju čak trećinu namirnica na planeti.

Adekvatnim sistemom podrške i mudrim potezima u sferi poljoprivrede stvara se veliki potencijal za globalne zaokrete. Ovo važi čak i za jedno od najvećih egzistencijalnih pitanja – ublažavanja klimatskih promena.

Primera radi, sistemske promene u poljoprivrednoj proizvodnji dugoročno mogu imati uticaj na smanjenje globalnog zagrevanja sa trenutnih dva stepena na 1,5 stepeni, a to bi posledično značajno uticalo na očuvanje izvora vode, koja je neophodan resurs za sav živi svet na planeti.

Posledice nezdrave ishrane
Nezdrava ishrana je univerzalni uzrok svih oblika poremećaja uhranjenosti, kako pothranjenosti i nedostataka mikronutrijenata, tako i gojaznosti, koja je javnozdravstveni problem koji poprima pandemijske razmere, čime se u poslednjim decenijama „briše“ razlika između različitih delova sveta i društvenih slojeva.

Činjenica je da je 22,3 odsto dece ispod pet godina starosti je prenisko za svoju uzrast, a 6,8 odsto njih je premršavo za svoju visinu dok je, s druge strane, u 2022. godini čak 2,5 milijarde odraslih spadalo je u grupu prekomerno uhranjenih, 890 miliona starijih od 18 godina je bilo gojazno, a čak 37 miliona dece uzrasta do pet godina je bilo prekomerno uhranjeno.

Tema bezbednosti namirnica je još jedan nezaobilazan i veoma važan segment priče o zdravoj ishrani, naročito ako to ilustrujemo podatkom da se više od 600 miliona ljudi se razboljeva, a 420 hiljada umire svake godine zbog konzumiranja namirnica koje su kontaminirane različitim mikroorganizmima.

Sve pomenute teme susreću se u ovogodišnjem sloganu koji prati obeležavanje Svetskog dana hrane. U izvornoj engleskoj verziji slogana javlja je se reč foods, čiji se pomalo neobičan gramatički oblik u množini pojavljuje upravo da napravi razliku od jednostavnog osnovnog značenja ove reči – hrana. Naime, foods označava raznovrsnost, hranljivost, pristupačnost, dostupnost i bezbednost hrane. Gde god ona bila – na našim poljima, u ribarskim mrežama, na pijaci, u prodavnici, restoranu ili na porodičnoj trpezi.

Svetski dan hrane važi za jedan od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se duže od tri decenije, još od 1981. godine, i to u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je određen dan kada je, davne 1945. godine, osnovana Svetska organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Oktobar – mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane, svake godine su povod za brojne zdravstveno-promotivne aktivnosti Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Zdravstveno-edukativni rad uobičajeno se u najvećoj meri usmerava ka našim najmlađim sugrađanima. Principi pravilne ishrane postavljaju se kao glavna zdravstveno-edukativna tema, na koju najmlađi imaju zadatak da odgovare na svoj jedinstven i kreativan način – kroz boju, oblik, sliku i pisanu reč. S tim u vezi, i ove godine je raspisan tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Pravo na hranu ima svako – pokaži kako!“.

Ovaj konkurs objavljuje se i u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Na regionalnom nivou, realizaciju konkursa koordiniše mreža instituta i zavoda za javno zdravlje u saradnji sa predškolskim i školskim ustanovama na svojim teritorijama.

Kao završnicu kreativnih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti sa najmlađima, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd realizuje javni prikaz najkreativnijih likovnih ostvarenja beogradskih predškolaca.

Izložba njihovih radova se tradicionalno organizuje u Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“ i dostupna je svim zainteresovanim građanima tokom druge polovine oktobra i prve polovine novembra.