Građanima, za sada, ni iz džepa ni u džep: Šta za potrošače znači postupak protiv četiri velika trgovca

Komisija za zaštitu konkurencije je, podsetimo, zbog sumnje da su dogovarali cene, 10. oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport. Ovo je obelodanjeno dan kasnije – 11. oktobra.

U utorak, 15. oktobra je za portal N1 potvrđeno da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet upravo povodom informacija iz ovog Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije i to zbog provera da li se u postupcima ovih trgovinskih privrednih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.

Dejan Gavrilović podseća da se Efektiva u prethodnom periodu „prva bavila poređenjem cena u različitim trgovinama“.

„Radili smo poređenja cena u malim trgovinama, naspram velikih – u malim su bile povoljnije. Potom smo poredili cene istih proizvoda u velikih trgovinama u Srbiji i susednim zemljama- BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pa sa zemljama Zapadne Evrope uključujući Norvešku kao jednu od najskupljih“, nabraja Gavrilović.

Ukazuje da se ovo udruženje takođe bavilo i bruto maržama trgovaca.

„Kada su iz Ministarstva trgovine dolazile informacije da su trgovačke marže 12 odsto, mi smo ih demantovali navodima da se kreću i do 40 procenata“, kaže Gavrilović.

Dešavalo se da cene određenih proizvoda, kaže, „budu u paru iste“ na portalu Cenoteka koji navodi cene istih proizvoda u različitim trgovinama.

Kada je reč o postupku koji je pokrenula antimonopolska komisija protiv četiri velika trgovinska lanca, Gavrilović ističe da je još rano govoriti o posledicama koje bi taj postupak mogao da ima na potrošače u Srbiji.

„Još je rano, tek je pokrenut postupak. Uprkos tome, i činjenici da se u medijima i javnosti i te kako priča o toj temi, trgovci kao da i dalje ne reaguju. I dalje nalazimo cene koje su im u paru iste. Ovo sve kao da ih nije previše zabrinulo i kao da nemaju nameru da reaguju – ovde govorim o ove četiri trgovinske kuće koje su predmet postupka Komisije“, kaže Gavrilović.

To, kako dodaje, ne znači da se nešto neće desiti.

„Sve je ovde dogovor“

„Sada se i tužilaštvo uključilo. Možda je to samo neka ‘hajka’ iz nekog razloga, možda je ‘disciplinovanje’ trgovaca kojima je nešto – ne znam šta – traženo… A, možda je i namera  države da napokon uradi nešto po tom pitanju dogovaranja cena trgovaca. Ali, imam utisak da bi se to uradilo ne neki drugi način da je to stvarno bila namera države. Malo mi je cela ova priča sumnjiva, ali za sada mogu samo da nagađam… Dok ne vidimo konačan rezultat, sve je, za sada, samo pretpostavka“, ističe Dejan Gavrilović.

Na pitanje da pojasni na koji način misli da je država to mogla da uradi „na drugi način da je to bila njena namera“, Gavrilović kaže da se ovde „sve radi kroz dogovor“.

„Otkako se bavim ovim poslom, reko kada se desilo u domenu finansijskog sektora, možda jednom ili dvaput, da je Narodna banka Srbije reagovala na nešto što je delovalo da bankama nije baš po volji. Ovde se sve radi u dogovoru sa bankama i trgovcima. Sve vreme su se i akcije Bolja cena i Najbolja cena najavljivale rečima: ‘Napravili smo dogovor sa trgovcima da spuste cene, marže i da učine neke proizvode prihvatljivijim potrošačima'“, zaključuje Gavrilović.