Društvo

Gustina dojki može otežati otkrivanje raka mamografom

FOTO: Boom93/N.Stojićević

FOTO: Boom93/N.Stojićević

Na mamografiji je najvažniji nalaz da li ima bilo kakvih znakova raka dojke, a drugi najvažniji nalaz je da li su dojke guste. Od početka septembra novo američko pravilo zahteva od centara za mamografiju da informišu žene o gustini dojki.

Guste dojke nisu loše – ima ih oko 40 odsto žena starosti iznad 40 godina.

Gustina nema nikakve veze sa čvrstinom dojki, a važna je samo u svetu skrininga raka, rekao je lekar Itan Koen iz MD Anderson Cancer Centra u Hjustonu.

S novim pravilom „biće mnogo pitanja za mnoge doktore i biće mnogo guglanja, što je u redu, ali želimo da budemo sigurni da ljudi ne paniče“, rekao je Koen.

Lekari koji pregledaju snimke mamografa već imaju sistem za klasifikaciju gustine dojki.

Postoje četiri kategorije. Najmanja gusta kategorija znači da su dojke skoro u celini od masnog tkiva. Najgušća kategorija znači da su dojke uglavnom od žlezdanog i vlaknastog tkiva.

Grudi se smatraju gustim u dve od četiri kategorije: „heterogeno guste“ ili „ekstremno guste“, a ostale dve kategorije se smatraju „negustim“.

Lekar Brajan Dončos iz Centra za rak Fred Hačinson u Sijetlu je rekao da klasifikacija može da varira u zavisnosti od lekara koji čita mamograf, „jer je donekle subjektivna“.

Dva su razloga – prvo, guste dojke otežavaju uočavanje raka na rendgenskom snimku što je mamograf.

„Gusto tkivo izgleda belo na mamografu, a i rak takođe izgleda belo“, rekla je lekarka Vendi Berg sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu i glavna naučna savetnica DenseBreast-info.org.

„To je kao da pokušavate da vidite grudvu snega u mećavi“, objasnila je ona.

Drugo, žene sa gustim tkivom dojke imaju nešto veći rizik od razvoja raka dojke, jer je veća verovatnoća da će se rak pojaviti u žlezdanom i fibroznom tkivu.

Onima koje otkriju da imaju guste dojke, preporučuje se da s lekarom razgovaraju o porodičnoj istoriji raka dojke i da li bi trebalo da imaju dodatni skrining ultrazvukom ili magnetnom rezonancom, rekla je lekarka Džordžija Spir iz „Endeavour Health“ Zdravstvenog sistema Univerziteta Nort Šor Čikaga.

Istraživači proučavaju bolje načine otkrivanja raka kod žena sa gustim dojkama. Za sada nema dovoljno dokaza za široku preporuku za dodatni skrining.

Radna grupa SAD za preventivne usluge je ove godine, kada je ažurirala preporuke za skrining raka dojke, pozvala na dodatna istraživanja u ovoj oblasti.

Žene s gustim dojkama treba da redovno idu na mamografske preglede, što je za sve zlatni standard za rano otkrivanje raka. Navršavanje 40 godina je vreme kada bi mamografi trebalo da počnu za žene, transrodne muškarce i nebinarne osobe sa prosečnim rizikom.

„Ne želimo da zamenimo mamograf“, rekao je Spir. „Želimo da dodamo još jedan test“.

Dodatni skrining u SAD može biti skup – od 250 do 1.000 dolara, što je prepreka za mnoge žene.