Otvaranje rudnika u Jadru nanelo bi ogromnu štetu - od eksploatacije treba odustati

Oni ističu da su rizici veliki, dok istovremeno ima mnogo nepoznanica i sumnji u čitavom planiranom procesu, te zato u ovom trenutku treba odustati od eksploatacije.

Navode da je ovde u planu da se otvori jedan veliki podzemni rudnik, odmah pored njega jedno veliko fabričko postrojenje za preradu rude, i malo dalje - u selu Štavice - jedna velika deponija opasnog rudničkog otpada.
“Pored toga, da bi rudnik, fabrika i deponija mogli da rade, u planu je da se grade još i cevovodi, gasovodi, električne mreže, putevi i pruge sa određenim brojem mostova. Dakle, nije u pitanju jedan ili dva objekta, već veći broj velikih industrijskih i infrastrukturnih objekata koji se nalaze i protežu iznad i ispod doline Jadra, od Štavica do ušća Jadra u Drinu. Transportne mreže i sam transport svega i svačega, u i izvan doline Jadra, predstavljaju ravnopravan rizik po živi svet, kao i sam rudnik, sama fabrika i sama deponija”, ističu profesori Lakušić i Krizmanić u pisanom odgovoru za Insajder.
Nepopravljiva šteta za Jadar
Kako kažu, kada biolozi i ekolozi posmatraju prostor na kome će projekat „Jadar“ imati negativan uticaj na biodivezitet, oni ne mogu da posmatraju samo 400 ili 800 hektara na kojima su smešteni rudnik, fabrika i deponija – taj uslovno mali prostor je, ističu, prostor na kome će se desiti nepopravljive štete za sveukupni živi svet tog područja.
“Mi moramo da posmatramo mnogo širi prostor, koji obuhvata čitavu dolinu Jadra, sve do ušća u Drinu, računajući i Drinu nizvodno od ušća, a to je prostor koji zahvata blizu 10.000 hektara površine”, objašnjavaju Lakušić i Krizmanić u zajedničkom pisanom odgovoru za Insajder.  
Dodaju i da, koliko je njima poznato, ne postoje proverljive i pouzdane procene o koristima od iskopavanja litijuma u Srbiji.
“U medijima je bilo reči da ‘cost-benefit’ analiza čak nije ni urađena, što smatramo da je propust koji treba što pre ispraviti. S jedne strane se govori o milijardama evra koje bi država dobijala na godišnjem nivou, a sa druge se govori da bi prihodi bili zanemarljivi u odnosu na vrednost koju bi dobio ‘Rio Tinto’. Pošto smo mi biolozi, čija se stručnost ograničava na pitanja biodiverziteta, o ekonomskim i socijalnim koristima ne želimo da polemišemo. Smatramo da bi bilo veoma važno da se po ovom pitanju javno oglase naše nezavisne respektabilne institucije koje se bave ekonomskim, zdravstvenim i socijalnim pitanjima. Mišljenja pojedinih eksperata su veoma bitna, ali mišljenje institucije je ono što nosi mnogo veću težinu”, navode profesori u zajedničkom odgovoru.
Odgovornost sadašnjih prema budućim generacijama

Biološki fakultet je, inače, ranije izneo stav da je „zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području - odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita". Profesori Lakušić i Krizmanić kažu da se ostaje pri takvom stavu.

“Iz uvida u prirodu i obim planiranih aktivnosti na području Jadra, kao i na kvalitet i stanje biodiverziteta ovog dela Srbije, mi ostajemo na stanovištu da je iz perspektive očuvanja živog sveta na području Jadra, u ovom trenutku, najbolje odustati od eksploatacije rude jadarita. Ovakav stav je između ostalog zasnovan i na principu predostrožnosti, koji bi, kao ključni princip odlučivanja u spornim situacijama, trebalo da primene i svi ostali subjekti u lancu odlučivanja u državi Srbiji. Ovaj važan princip proizilazi iz koncepta odgovornosti sadašnjih prema budućim generacijama i jedan je od temeljnih principa održivog razvoja, odnosno današnje priče o zelenoj tranziciji”, kažu oni.
Kako dodaju, taj princip nalaže da, ako mere za sprečavanje negativnih posledica nisu sasvim pouzdane, a moguća šteta po životnu sredinu je veoma ozbiljna, teško popravljiva ili i nepovratna, onda od konkretnog poduhvata mora da se odustane.

“Ovde je naglasak na tome da se odustane i onda kada je nastanak štete neizvestan, jer nema savršenih algoritama ni kockanja kad su sami temelji života na kocki. Zbog toga u kontekstu zakona koji uređuju oblast očuvanja prirodne i životne sredine princip predostrožnosti kaže: ‘Vlade moraju primeniti princip predostrožnosti, tj. preduzeti mere kako bi se izbegli potencijalno štetni uticaji (toksičnih) supstanci, čak i kada ne postoji naučni dokaz o postojanju uzročne veze između njihovih emisija i efekata.’ Kada se analizira kako se ponašaju uređene razvijene zemlje u odnosu na njihove rezerve litijuma, izgleda da je princip predostrožnosti jedan od ključnih elemenata njihovih odluka da se litijum u ovom trenutku eksploatiše negde drugde, a ne na njihovoj teritoriji”, ističu profesori Biološkog fakulteta.

Kažu da je poenta u tome da su rizici veliki, a da u isto vreme ima mnogo nepoznanica i sumnji u čitavom planiranom procesu.

“Dovoljno je da postoje dve grupe nespornih eksperata koji se ne slažu oko istog pitanja, pa da se odluka donese na osnovu mišljenja onih koji su protiv. Zbog toga su, po našem mišljenju, ‘predostrožnost’ i ‘odustajanje iz predostrožnosti’ ključne reči na kojima treba graditi odluke. Suprotno od toga je kockanje”, naglašavaju sagovornici Insajdera.

Više informacija pročitajte OVDE.