Zašto još nije počela proizvodnja električnog modela „Grande Panda“ u Kragujevcu?

Oktobar je tek na početku, ali iz kompanjie se ne oglašavaju da li će u ovom mesecu doći do otpočinjanja ili se ono odlaže.

To ćutanje kompanije, uz prehtodna loša iskustva sa Fijatom u Kragujevcu, pokrenula su brojna pitanja.

Predsednik Samostalnog sindikata u ovoj kompaniji Saša Đorđević za Danas navodi da oni nemaju nikakve informacije trenutno od čelnika kompanije, ali da proizvodnja u fabrici ide po planu.

 
„Nama projekat vezan za automobil „Grande Panda“ ide normalno, radnici nam rade. Nemamo pauze kao što smo imali pre početka ovog projetka. Sve ide normalno, ali nemamo nikakvu informaciju potvrđenu ni sa jedne strane da li će ili neće krenuti sada u oktobru“, kaže on.

Đorđević pojašnjava da oni u fabrici imaju određenu proizvodnju svakog dana, ali da ne znaju u kom trenutku će krenuti serijska proizvodnja.

„Da li će to biti oktobar ili novembar ili neki treći mesec, to ostaje na kompaniji da proceni“, smatra naš sagovornik.

 
Đorđević dodaje da na to utiču brojni aspekti, kao što su tehničke mogućnosti, oprema, kao i sam momenat kada će da se plasira.

 
On navodi da nema ništa neobično u tome što još uvek nije krenula proizvodnja, jer je, kako ukazuje, takva automobilska industrija.

„Pre mesec dana niko na svetu nije sanjao da ćemo imati najavu krize automobilske industrije u Evropi i da će pojedine kompanije da zatvaraju fabrike. I najmanja kriza ili bar nagoveštaj krize, odmah se implementira u automobilskoj industriji, jer je ona od svih industrija najranjivija“, napominje Đorđević.

Kada je kriza, dodaje, pada potražnja za automobilima.

„Ljudi kad normalno žive imaju potrebu i za novim automobilom, ali kada se najavi neka kriza, automobil pada na listi prioriteta kod potrošača“, pojašnjava Đorđević.

 
Njegova pretpostavka je da to sve utiče i na odluku Fijata, ali dodaje da za sada nema ništa neobično u ovoj situaciji.

„Očekujem da se ovaj projekat završi u nekim okvirima kao što je to kompanija planirala, da se do kraja zaposle svi radnici, da oni mogu da primaju plate za svoj rad i da od toga žive. Mi ćemo to kao sindikat propratiti. Verujem i da će kompanija u narednom periodu izaći sa datumom kada će otpočeti redovna proizvodnja“, smatra naš sagovornik.

U ovom trenutku, kako kaže, nema nikakvih najava da bi nešto moglo da dovede ovaj projekat u pitanje.

„Kompanija je i dalje posvećena tom projektu i to napreduje, ali niko ne može da kaže šta će biti za mesec ili za šest meseci“, naglašava Đorđević.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da za njega ovo nije iznenađenje.

„Fijat kao kompanija nije baš u nekoj sjajnoj situaciji, nevezano za sve ovo što se sad dešava. On je bio u problemu i pre početka korona virusa, a ta pandemija i rat u Ukrajini su većinu kompanija doveli u, najblaže rečeno, problematičnu sitauciju“, ukazuje on.

Savić dodaje da Fijat vuče probleme još i od ranije, ali da je problem i u samoj industriji trenutno.

„Sudbina evropske automobilske industrije je sumorna. Nama su Italijani u fokusu samo zato što je Fijat kod nas, ali pogledajte Evropu. Nemački proizvođači, koji su uvek bili etalon za automobilsku industriju i to svetsku, sada su u neverovatnom problemu“, kaže naš sagovornik.

Pre svega, to je zato što su ranije koristili jeftine ruske sirovine, gas, naftu… i plasirali automobile na rusko tržište.

„Dobar deo automobila je završavao tamo, a sada toga nema. Dakle sada imaju više troškove proivzodnje. S druge strane, mnogi se još uvek drže starih tehnologija, pretpostavljam da je to delimično i kod Fijata. U malo fabrika je dominantna proizvodnja električnih automobila, Evropa generalno nema dobru tehnologiju za njihovu proizvodnju. Kinezi su u tome otišli najdalje“, objašnjava Savić.

Dakle, kako sumira, razlozi su očigledno to što ne postoji ni pouzdana tehnologija, ni iskustvo, a ni razvijeno tržište.

„Drugi problem jeste i prateća infrastruktrua. Posebno se to odnosi na Srbiju, gde nemamo gde da punimo električne automobile. Najavili su da će napraviti osam punjača duž auto-puteva, što je premalo. Ni Evropa nije spremna još uvek za tu vrstu automobila“, smatra Savić.

Najlakše je, prema njegovim rečima, doneti odluku da se krene u proizvodnju, ali je jako teško to sprovesti.

„Srbija je i pre pandemije za Fijat bila rezervna varijanta. Uvek su radije otpuštali radnike u Srbiji i gasili proizvodnje. Zbog tih razloga, bojim se da neće biti skoro početka proizvodnje u Kragujevcu, iako je za nju sve spremno“, ukazuje Savić.

Kakva je trenutna situacija na tržištu električnih automobila?
Autorka i urednica emisije „Vrele gume“ Lidija Piroški navodi za Danas da se tržište početkom ove godine „ohladilo“ od električnih automobila, jer njihov razvoj ne ide onom brzinom koja je kupcima potrebna da bi se osećali komforno.

„Mi svi koji smo odrasli na tradicionalnim automobilima, kada vozimo električne, doživljavamo stres. Moramo da proveravamo gde ćemo moći da ga napunimo, koliko još kilometara možemo da dobacimo, da li ćemo uključiti grejanje ili hlađenje, gde postoje brzi punjači…“, objašnjava ona.

Piroški smatra da je automobilska industrija napravila veliku grešku, jer je u elektrifikaciji „pojurila“ za Elonom Maskom, koji je nametnuo velike luksuzne automobile.

„Masovna elektrifikacija je trebalo da se desi kroz proizvodnju malih električnih gradskih automobila. Međutim, evropska auto-industrija je prepisala svoj model uspeha iz proizvodnje tradicionalnih automobila, jer je njihov najveći profit upravo na skupim luksuznim automobilima“, ukazuje naša sagovornica.

Da bi zadovoljili svoje akcionare, tvrdi ona, napravili su „sumanuto skupe električne automobile“.

„Ti automobili koštaju po 200.000 evra, a njihova cena, kada izađu iz salona, bude prepolovljena. Pa je logično postaviti pitanje – ko je toliko lud da baci 100.000 evra kroz prozor“, pita Piroški.

Ona naglašva da se sada ovo tržište lomi, budući da je splasnulo početno oduševljenje.

„Fabrika za proizvodnju najzelenijih automobilskih baterija, Nortvolt (Northwolt), ponos švedske „zelene agende“, pre par dana je i zvanično potvrdila da nije u mogućnosti da plaća račune i da se nalazi na pragu bankrota. Slaba potražnja litijum-jonskih baterija za automobilsku industriju, Kina koja pokazuje neverovatnu fleksibilnost i moć u ovoj oblasti i BMW koji je upravo otkazao ugovor težak 2,5 milijardi dolara zakucali su prvi ekser u kovčeg švedskog baterijskog čeda“, pojašnjava Piroški.

U tom kontekstu, kako podseća, Fijat je privremeno prestao da proizvodi električni Fiat 500, koji je „kolateralna šteta cele ove situacije“.

„Taj model je bio sasvim primeren masovnoj elektrifikaciji automobilske industrije. Jer je trebalo početi sa malim, električnim gradskim autom, pa postepeno ići prema većim, luksuznim“, smatra Piroški.

 
Naša sagovornica podseća i da je Grande Panda planirana pre ovih događaja.

„Sasvim je logično da su sada svi oprezni, jer nalazimo se usred tehnološke revolucije, ali i krize. Niko ne želi da rizikuje, svi osluškuju tržište koje se menja strahovitom brzinom. Ostaje nam da sačekamo da pre svega dobijemo novu Pandu na test“, zaključuje ona.

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović kaže da su električni automobili definitivno budućnost.

„Transformacija svetske auto-industrije u pravcu postepenog prelaska na ekološki prihvatljiva vozila je definitivan pravac koji je zauzela auto-industrija. Ne samo evropska, nego generalno“, ističe on.

Ćorović ukazuje i da usponi i padovi u broju prodatih automobila nisu nešto što je vezano samo za električne automobile, već se u određenim okolnostima javljaju i kod vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Ukoliko se električni automobili u određenom periodu prodaju nešto slabije, iz toga je potpuno pogrešno izvlačiti zaključak da će Evropa, Kina i ostali razvijeni delovi sveta odustati od elektrifikacije. Sa tog pravca nema nazad, sviđalo se to nekome ili ne“, tvrdi naš sagovornik.

U tom smislu je, kako dodaje, jako dobro i pozitivno da u Srbiji imamo, ne samo uvoznike električnih automobila, već i ozbiljnog proizvođača električnih automobila, kao što je kompanija Stelantis.

„U koje god vreme sa se pokrene serijska proizvodnja, to je nešto pozitivno i dobro ne samo za prilike na domaćem tržištu, već i za izvoz, devizni priliv i zaposlenost u našoj državi“, ističe Ćorović.