Najavljuje se dolazak Nepalaca i Marokanaca u Kragujevac, a gde je domaća radna snaga?

U Kragujevcu su se nedavno pojavile priče o dolasku 800 radnika iz Nepala i Maroka u Stelantisovu fabriku automobila u tom gradu.

Vest su preneli kragujevački mediji, pozivajući se na člana Gradskog veća zaduženog za privredu Radomira Erića.

On je tom prilikom rekao da u Kragujevcu trenutno ima oko 9.000 nezaposlenih, što je otvorilo pitanje zašto se, uprkos tom broju nezaposlenih, planira uvoz radnika iz inostranstva.

 
Na to je delimično odgovorio dugogodišnji lider Samostalnog sindikata grada Kragujevca i fabrike Zastava oružje Jugoslav Ristić, koji je za agenciju Beta rekao da dolazak radnika iz inostranstva u fabriku automobila nije iznenađenje.

„Jasno je da će doći radnici sa strane, jer za te zarade koje su nešto veće od 70.000 dinara očigledno je da ljudi u Kragujevcu nisu zainteresovani, jer od toga ne mogu da prežive. I zato se poseže za dolaskom radnika iz Nepala i Maroka, zemalja u kojima su ljudi jako siromašni“, kazao je on.

Ristić je dodao da u Nepalu, koji ima 27 miliona stanovnika, više od polovine ljudi ima manje od 1,25 dolara dnevno za potrošnju, dok Maroko sa 37 miliona stanovnika ima više od tri puta manji BDP od Srbije.

U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, prema njegovim rečima, radnik može da zaradi i oko 90.000 dinara, ako su mu radne sve subote, ali to znači da radi više od 40 časova u sedmici.

Međutim, iz same kompanije Stelantis još uvek nije stigla zvanična potvrda o dovođenju stranih radnika, a Danas potvrdu izvora ovih informacija nije dobio ni od Radomira Erića.

Podsetimo, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u junu ove godine izjavio je da Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu potrebno još 1.000 radnika.

„U Kragujevcu će ove godine biti proizvedeno 100.000 vozila, što će uticati na rast našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pozivam ljude da se jave za posao u fabrici automobila gde će im biti plate od 84.000 do 92.000 dinara“, rekao je on tada za RTS. Dodao je i da u Srbiji ne postoji nedostatak posla već višak zahteva za radnicima.

Ipak, uprkos tome, interesovanje domaćih radnika ostalo je skromno

Ekonomista Saša Đogović za Danas objašnjava da je tržište potpuno liberalizovano.

„U uslovima kada neka kompanija ima svoje zahteve u vezi sa zaradama koje će isporučivati, onda nalaze takva rešenja. Ako nema dovoljno domaće radne snage, naći će je na trećim tržištima“, navodi on.

Đogović dodaje da to nije ništa neuobičajeno i da svako može da izabere da li će da radi tu ili ima neku drugu alternativu.

„Ne treba nekim populizmom o migracijama plašiti ljude da će doći neki stranci i uzeti nam hleb“, ukazuje on.

 
Naš sagovornik podseća i da Srbija ima odliv radne snage sa našeg tržišta u određenim kategorijama.

„Oni nalaze sebi povoljnije uslove u drugim zemljama. Demografski faktor koji je negativan i odliv radne snage dovode do toga da imamo određene deficite i u skladu s tim dolazi do uvoza radne snage, kako bi se neka investicija realizovala u našoj zemlji“, pojašnjava Đogović.

On naglašava i da je važno raditi na tome da se institucionalni ambijent popravi i da on bude taj koji će stimulisati povratak naše radne snage i stimulisati priliv investicija naše dijaspore.

Tu je, svakako i pitanje, atraktivnosti zarade, navodi.

„Uzrok svakako može da bude nedovoljna i destimulativna ponuda. Ali ako neko nema drugi posao, bolja je i ta ponuda na neko vreme dok se ne nađe drugi posao“, smatra Đogović.

Država kao suvlasnik bi, prema njegovim rečima, trebalo da urgira kod većinskog vlasnika da dođe do podizanja zarada, s obzirom na troškove života u našoj zemlji.

„Međutim, to je multinacionalna korporacija i značajno su sužene mogućnosti delovanja i ta korporacija sigurno ima uigrane šeme i lako može da dođe do radne snage koja će biti prihvatljiva“, zaključuje Đogović.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović objašnjava za Danas da na dolazak ovih radnika najpre pokazuje izuzetnu nestabilnost na tržištu rada, nepovoljne uslove rada i neprestani odliv domaćih radnika u inostranstvo.

„Nestabilnost na tržištu rada postoji, jer ako su informacije koje dolaze iz Kragujevca tačne, nije moguće pronaći domaće radnike čak ni za poslove kod poslodavca koji je sledbenik kompanije FIAT Srbija, koja je bila poznata po relativno dobrim uslovima rada“, navodi on.

Reljanović dodaje da je jasno da dva faktora mogu uticati na takvo stanje.

„Prvi je da su ponuđeni uslovi rada u Stelantisu daleko lošiji nego što su bili u FIAT-u, a drugi je da radnici koji bi mogli da rade u Stelantisu radije idu u inostranstvo ili se preorijentišu na druge poslodavce koji nude povoljnije uslove rada. Rekao bih da ova dva faktora deluju zajednički i stvaraju klimu u kojoj, koliko god to bilo neshvatljivo, jedna od većih i politički glasnije propraćenih stranih investicija ne može da pronađe zaposlene u regionu koji je zatvaranjem FIAT-ove fabrike pretrpeo značajan udarac, i gde bi se mogao očekivati veći broj radnika spremnih da se angažuju“, ukazuje on.

Budući da se to ne dešava, Reljanović kaže da je jasno da logika tržišta nije jednodimenzionalna i da faktori koje je naveo značajno utiču na deficit u ponudi domaćih radnika.

Više na Linku

.