Odobrena sredstva: 41 klupa u znak sećanja na ubijene 3. i 4. maja, dečaka iz Niške Banje i Dušana Jovanovića

„Koliko je meni objašnjeno, Ministarstvo pravde svake godine raspisuje ovakav konkurs od novca koji se sakuplja od plaćanja kazni i slično, onda se taj novac opredeljuje za neke projekte u cilju opšteg dobra društva. Udruženje nekolicine roditelja ubijene dece u Ribnikaru i nas njihovih prijatelja i poznanika u školi, sastavilo je projekat 41 klupe u znak sećanja. Mi smo podneli taj projekat i ministarstvo je odobrilo sredstva za izradu klupa. Predmet projekta je samo izrada 41 klupe koje će čuvati sećanje na žrtve, a trebalo bi da budu postavljene na tri lokacije u gradu“, kaže otac učenice škole „Vladislav Ribnikar“ Žarko Cvejić za N1.

Dodaje da je njihovo da „do kraja godine izrade te klupe“.

„Da roditelji ubijene dece odaberu ideja rešenja kojih će, nadam se, biti što više. Ne moraju biti istovetne, mislim da je dobro da budu različite, a sledeće godine da budu postavljene na adekvatna mesta. Bilo bi dobro da što više ljudi uzme učešće, da što više predloga idejnih rešenja dobijemo“, kaže on i dodaje da će konkurs biti objavljen ovih dana.

Vodili su, kaže, razgovore sa direktorima relevantnih srednjih stručnih škola, a u nekom sledećem koraku će pitati i studente relevantnih fakulteta da daju sud o predloženim rešenjima.

„Cilj je uključiti što veći broj ljudi, naročito mladih. Ideja je da te klupe na neki način uključe i neke od poruke koje su mladi i deca ostavljali na mestima sećanja, da li će to biti u vidu nekih pločica, ili urezano u klupe, ne znam, i to je ostavljeno na slobodu predlagačima rešenja“, kaže.

Ideja je, ističe, da bude multidisciplinaran pristup.

„Da što više ljudi iz različitih disciplina učestvuje, da senzibilizujemo ljude o ovoj temi, ne o temi ubijanja i smrti, nego sećanja, suživota, saosećanja, empatije sa tim ljudima… Da čujemo njihova mišljenja o memorijalizaciji, kako ovekovečiti decu koju smo izgubili, njihovog čuvara“, kaže.

Navodi da se njihovo udruženje okupilo „prevashodno da bi čuvalo sećanje na decu i čuvara Dragana“.

„Ali i da bi ovakvim akcijama dalo neki mali svoj doprinos ozdravljenju ovog društva, da nam se više nikada ništa slično ne bi ponovilo. Nisam uopšte siguran da su naše državne ustanove izvukle pouke, koliko su građani poput nas izvukli pouke, nemam uvid u to. Razgovarajući sa ljudima čujem razna mišljenja, sa kojima se slažem i ne slažem, neka me osokole, neka me još više ubiju u pojam, trebalo bi obaviti opsežnije istraživanje, videti koliko je ljudi izvuklo i kakve pouke“, smatra Cvejić.

Podsetio je na slučaj ubistva dečaka Dušana Jovanovića 1997. godine, koga su u Beogradskoj ulici skinhedsi pretukli nasmrt jer je bio Rom.

„Dečak je bio đak Ribnikara, ja sam išao u Ribnikar, mislim da sam tada već bio u gimnaziji, bio je u kraju, Beogradska ulica je jedan blok od škole, išao je da kupi sok, napala ga je grupa zlikovaca i nasmrt ga pretukla jer je druge boje kože, etničke pripadnosti, šta god to značilo. Ova normalizacija nasilja u kojoj živimo danas nije počela juče“, ističe on.

Svi koji žele da se prijave na konkurs mogu, kaže, da se jave na mejl adresu udruženja [email protected], a konkurs će „biti obnarodovan preko interneta uskoro“.

Govoreći o stanju u Ribnikaru, kaže da je njegova ćerka upisala četvrti razred.

„Od 26 dece koliko ih je bilo na početku, ostalo je 16 ili 17. Nemam zvanične podatke, ali kako sam načuo, kao i mnogi u gradu i kraju, u prvi razred je upisano svega četrdesetak dece, možda čak i neko manje od toga. To je jedva za dva odeljenja, kada sam ja išao u školu, bilo je osam odeljenja od po 40 đaka. Manje se dece rađa, ali i zbog načina na koji država postupa od 3. maja, ljudi beže, izgleda ne upisuju decu u tu školu, osim oni koji su baš u kraju, pa im je to najlogičniji izbor“, kaže.

Memorijalnog centra, za sada, nema.

„Godinama smo od početka radova još uvek. Prema mom mišljenju, da se odmah pristupilo toj akciji, danas bismo imali drugačiju sliku i možda više od 40 prvaka“, smatra on.