Usvojen rebalans: Novi plan za državnu kasu u 2024.

Predloženi rebalans predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. sa prvobitno planiranih 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto BDP.

Rashodi budžeta povećani su 2.237,9 milijardi na 2.436,3 milijarde dinara.

Podsetimo, Fiskalni savet je u svojoj analizi ocenio da se ovim rebalansom budžeta za 2024. snažno uvećavaju budžetski rashodi u odnosu na nivo koji je bio predviđen Zakonom o budžetu za ovu godinu.

„Neto prirast republičke potrošnje iznosi skoro 1,7 milijardi evra (gotovo 200 milijardi dinara), s tim da su ukupne promene koje je na rashodima doneo rebalans još i veće. Naime, kada posmatramo sve apsolutne promene koje je doneo rebalans – sva povećanja i sva smanjenja rashoda – dolazimo do sume od skoro 2,2 milijarde evra, koja je preraspodeljena sa različitih ekonomskih klasifikacija (zarade, kamate, subvencije, neto pozajmice, investicije i drugo)“, navodi se u analizi.

Fiskalni savet podseća da je budžet, u prošlosti, kroz rebalans pretrpeo veće korekcije jedino tokom vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom (2020. i 2021. godine) i energetskom krizom (2022. godina), „kada je ozbiljnost situacije zahtevala hitne, nestandardno velike budžetske odlive prema javnom zdravstvu, odnosno posrnulim javnim energetskim preduzećima“.

„Kada iz analize isključimo ove ekstremne događaje, možemo zaključiti da je u tekućoj, 2024. godini, rebalansom napravljena najveća promena originalnog budžetskog plana u ovoj deceniji“, upozorio je Fiskalni savet.

Za šta se sve uvećavaju troškovi?

U tabeli koju je Fiskalni savet objavio u Oceni Predloga rebalansa budžeta Republike za 2024. godinu, navodi se da je najveći rast troškova za – EXPO 2027 sa pratećom infrastrukturom, uz veća izdvajanja za sektor odbrane.

„Ubedljivo najveći doprinos prirastu republičkih rashoda u odnosu na budžetski plan potiče od povećanja kapitalnih rashoda“, konstatuje Savet.

Konkretno, ovi izdaci rastu za 870 miliona evra u odnosu na prvobitni okvir, što znači da samo oni mogu da objasne približno polovinu ukupnog povećanja javnih rashoda (pomenutih 1,7 milijardi evra).

„Skoro čitav pomenuti prirast javnih investicija mogu da objasne dva činioca: prvi je snažan rast ulaganja u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027 sa pratećom infrastrukturom u vidu Nacionalnog stadiona i pruge od Zemuna do stadiona (prirast od gotovo 370 miliona evra), a drugi su veća izdvajanja u okviru sektora odbrane (plaćanje prve rate za nabavku borbenih letelica „Rafal“ koje će sa novim rashodima za pripremu uvođenja obaveznog vojnog roka koštati skoro 450 miliona evra)“, navodi se u oceni rebalansa.

Preostala polovina uvećanih rashoda razlivena je na više stavki u okviru tekuće potrošnje, među kojima Fiskalni savet izdvaja: veće subvencije (skok od 260 miliona evra), povećanje socijalnih transfera i socijalne zaštita (rast 220 miliona evra), skok izdataka za zaposlene (140 miliona evra), robu i usluge (130 miliona evra), transfere fondovima socijalnog osiguranja (90 miliona evra).

Rastu javni dug i troškovi kamata

Fiskalni savet konstatovao je i da su povećanje javnog duga i pogoršanje uslova po kojima se Srbija zadužuje doveli do snažnog rasta rashoda za kamate u protekle dve godine.

„Budžetski izdaci za kamate porasli su sa oko 105 milijardi dinara u 2022. na planiranih oko 185 milijardi dinara u ovoj godini, što predstavlja povećanje za 80 milijardi dinara (680 miliona evra) za samo dve godine. Do ovako snažnog povećanja troškova za kamate za kratko vreme došlo je zbog prilično velikog porasta javnog duga u nominalnom iznosu (za oko 4,5 milijarde evra u odnosu na kraj 2022. godine), ali i značajnog pogoršanja uslova po kojim se država zadužuje“, upozorio je Savet.

Usled globalnog rasta kamatnih stopa cena zaduživanja Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu višestruko je porasla u prethodnih nekoliko godina.

„Primera radi, u periodu 2019-2021. emitovane su evroobveznice ukupne vrednosti od oko 7,3 milijarde evra po prosečnoj kamatnoj stopi ispod 2%, dok je prosečna cena zaduživanja od 2023. do danas skočila na blizu 6%. Imajući u vidu činjenicu da je približno četvrtina javnog duga Srbije ugovorena po varijabilnim kamatnim stopama, od čega je blizu 19% vezano za euribor koji je u međuvremenu porastao za preko četiri procentna poena, kamatne stope na ove kredite su se višestruko povećale u roku od svega godinu dana. Na kraju, Vlada je od 2023. godine počela pojačano da se oslanja na zaduživanje po tržišnim uslovima za finansiranje pojedinih infrastrukturnih projekata, što je po pravilu osetno skuplje u odnosu na zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija ili bilateralne kreditne aranžmane“, navodi se u analizi.