Bolesna stabla uzimaju svoj danak: Oko 30 hektara šume osušeno na Kopaoniku

Mnogi se šuma sete samo u danima letnjih vrućina. Ali, malo ko je primetio u kakvom stanju je drveće. Bolesna stabla uzimaju svoj danak. Posebno u nacionalnim parkovima. I sve je vidljivije.

Problem sušenja šuma u NP Kopaonik evidentiran je pre desetak godina. Najkasnije u odnosu na ostala četiri nacionalna parka u Srbiji. Od tada postoji uzlazni trend širenja površina zahvaćenih sušenjem šuma.

Posledice se znaju. Namnožavanje insekata potkornjaka i pojava gljive truležnice. Kao rezultat svega toga dolazi do sušenja određene površine pod šumom.

„Ovo je smrčin potkornjak. Stablo je napadnuto i ono je već gotovo. Za mesec dana će biti suvo. Na njemu nema oznake za seču, a trebalo je da postoji kako bi se uklonilo. Jer ovo je jezgro zaraze ostalih zdravih stabala“, objašnjava za N1 Rade Pavlović, inženjer šumarstva.

Inženjer kaže da je prema njegovoj proceni oko 15 odsto osušeno i bolesno.

„Nije moglo u potpunosti da se spreči. Ali, mogla je da se ublaži i smanji ta površina. Zato što sanitarne seče nisu sprovođene na vreme. Jer, ako je jedno stablo zaraženo sa potkornjacima, i ako se ne ukloni na vreme, potkornjaci prelaze na okolna stabla. Koncentrišu se i šire u krug. Sa jednog zaraženog stabla zaraziće narednih deset“, kaže Pavlović.

Iz NP Kopaonik kažu da je ove godine krajem jula i početkom avgusta zabeleženo intenzivnije sušenje šuma.

Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj NP Kopaonik, kaže za N1 da su u ovom trenutku stabla osušena na površini od oko 30 hektara. Ali, kaže da su spremni da zaustave sušenje.

„Imaćemo niz biotehničkih mera. Nadamo se da će u nekim zonama biti dozvoljene i minimalne hemijske mere koje će pokušati da spreče gradaciju i usporimo proces sušenja čistih šuma smrče na Kopaoniku“, naglašava Simović.

Simović kaže da će Kopaonik koji je pod šumama smrče u narednom periodu sigurno promeniti svoj izgled.

„Kako će to ići, ne znam. Pretpostavljamo da će šume Kopaonika drugačije izgledati. Meni je približnije da će biti nalik šumama Goča ili Tare. Mešovite, sa smrčom, jelom, borom i bukvom“, objašnjava Simović.

Zbog najezde potkornjaka u šumama NP Kopaonik su postavljene klopke. Ali, one ne mogu da unište ove insekte, već samo mogu da kontrolišu njihovu brojnost. Kopaoniku je potrebna hitna seča bolesnih stabala, ali i uvođenje šumskog reda. To podrazumeva skidanje kore sa trupaca koji se već nalaze u šumama.