Društvo

Vodoinstalater 150.000 dinara, električar 2.000 evra: Ko sve ima plate iznad proseka u Srbiji i gde je tu obrazovanje

FOTO: Pixabay ilustracija

FOTO: Pixabay ilustracija

U Srbiji su najveće plate i dalje u sektoru informacionih tehnologija - više nego dvostruko veće od srpskog proseka, pokazuju podaci zvanične statistike, ali i oglasa kojim poslodavci traže radnike.

S druge strane, raspon plata u zanatskom sektoru je veliki, pa se traže zaposleni koji će da rade za minimalac, ali i električari koji će mesečno zarađivati 150.000 dinara, ili vodoinstalateri za 2.000 evra. Za to vreme sindikati u prosveti od Vlade zahtevaju, kada je reč o zaradi - izjednačavanje početne plate nastavnika sa prosekom u državi, koji je trenutno - 97.835 dinara.

 
Prosečna plata u Srbiji dostigla je 100.170 dinara u maju ove godine, ali je junu i julu bila ipak ispod 100.000 dinara.

Na pitanje da li poslodavci rado naglašavaju iznos plate u svojim oglasima kojima potražuju radnike, Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, centra za zapošljavanje i karijerni razvoj, odgovara potvrdno.

„Tamo gde vlada deficit – poslodavci i te kako naglašavaju sve uslove rada, pa i visinu zarade kojom pokušavaju da budu konkurentniji od ostalih na tržištu. Na taj način žele da privuku preostali kvalifikovani kadar na tržištu, da zadrže svoj, i budu u prednosti spram svih ostalih“, objašnjava Turinski.

 
 
Koji su poslovi najplaćeniji: Od IT sektora do zavarivača
Ekonomija
05. maj 2024  74 
 
Šta je 100.000 dinara u današnjoj Srbiji i je li ta plata dovoljna za dostojanstven život
Ekonomija
01. avg 2024  36 
Tu, kaže, postoji jedna situacija koja se često viđa kod niže kvalifikovanih zanimanja, poput frizera.

„Tako smo imali situaciju da određeni poslodavci nude nižu, odnosno minimalnu zaradu od 50.000 dinara i da prođu bez ijedne prijave kandidata. Sa druge strane, kad se javi neki veći frizerski stalon ili centar i ponudi višu platu, od oko hiljadu evra – a imali smo i slučaj da je za frizera ponuđena zarada i od 150.000 dinara – tada jako veliki broj prijava bude upravo kod tog poslodavca“, navodi naš sagovornik.

To je, kaže, ono što kandidati sada gledaju – da budu što bolji uslovi rada – na prvom mestu plata, a potom i svi oni fleksibilni modeli rada, poput smenskog ili rada tokom radne nedelje, bez vikenda i slično.

Miloš Turinski potvrđuje da ima još profesija u kojima visina plate varira od minimalca do četiri, pet puta većih iznosa.

„To često možemo da zabeležimo i u sektoru trgovine, koja nam je ujedno najtraženija od strane poslodavaca, i gde imamo i najveći broj prijava od strane kandidata. Iznos plate u trgovini zavisi od pozicije. Reč je, najčešće, o trgovcima-prodavcima i tu imamo najeću fluktuaciju u celoj ovoj oblasti, jer su zaposleni često skloni da za par hiljada dinara više promene radno mesto“, navodi on.

Podaci iz oglasa poslodavaca na sajtu Infostuda pokazuju da su u manjim trgovinskim lancima plate minimalne, „tu negde oko 60.000 dinara“.

„Ali, pojavi se i poslodavac poput nekog specijalističkog trgovinskog centra koji ponudi 1.000 pa i više evra za iskusnog prodavca. Sve su to načini i metode da na tržištu postanete poželjan prodavac za sve ove kadrove koji nam nedostaju. Ali, morate i da ponudite odgovarajuće uslove kako bi bili primamljivi svim onim kandidatima koji traže posao“, objašnjava Turinski.

Kako je u prosveti
U javnosti se proteklih dana vodi polemika da li su plate u prosveti iznad ili ispod prosečne na nivou države, koja je u julu bila 97.835 dinara.

Zvanično, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u delatnosti obrazovanja prosečna plata u julu je bila 91.215 dinara.

Ni u zdravstvu nisu značajno veće od državnog proseka i na nivou su od 104.167 dinara.

„U javnom sektoru, prosveta i zdravstvo zaista imaju niske plate, pogotovo kada pogledamo ceo zanatski sektor. Mi smo imali situaciju da nam se za posao električara nudi plata od 150.000 dinara, za vodoinstalatera oko 2.000 evra potencijalne zarade, dok smo za šefa kuhinje imali čak ponudu od 3.000 evra potencijalne plate. To ne znači da svi ovi ljudi o kojima pričamo imaju mogućnost za tako visoku zaradu ili da treba da zarađuju manje. Ne. To samo govori u prilog tome da svi ovi ljudi koji su visoko školovani, a čije su pozicije zaista bitne za edukaciju ljudi, kao i za njihovo lečenje, treba da imaju daleko, daleko više nego što to imaju određene sfere i zanimanja“, zaključuje Miloš Turinski.

Više informacija možete pročitati OVDE.