Društvo
Pulmolog: Sedam miliona ljudi godišnje umre od bolesti izazvanih aerozagađenjem
Foto/ Pixabay zagađenje
"Prema zvaničnim podacima koji su dostupni organizatorima Svetskog dana pluća, u svetu sedam miliona ljudi godišnje umre od bolesti za koje je odgovorno aerozagađenje", kaže pulmolog Tatjana Radosavljević.
To su pre svega hronično opstruktivna bolest (HOBP), rak pluća i pogoršanje bronhijalne astme, ističe sagovornica N1.
Sa sloganom “Čist vazduh i zdrava pluća za sve” održava se ovogodišnji Svetski dan pluća, sa ciljem da naglasi važnu vezu između kvaliteta vazduha i zdravlja pluća.
Ovaj datum treba da skrene pažnju javnosti na određeni problem, 2022. je to bila korona virus, sada je aerozagađenje, naglašava Radosavljević.
Do 2050. svako drugo dete moglo da boluje od bronhijalne astme
„Povećava se broj virusnih i bakterijskih infekcija pluća, javlja se astma tamo gde je nije bilo, sve više alergena se nalazi u vazduhu. Stručnjaci smatraju da bi do 2050. svako drugo dete moglo da boluje od bronhijalne astme„, upozorava Radosavljević.
Ona kaže i da se stručnjaci predlažu određene mere prevencije bolesti, poput smanjenja aerozagađenja, ali i pušenja jer je on drugi najvažniji faktor za pomenute bolesti. Ističe i da je neophodno da se uvede redovno vežbanje, higijena i zdrava ishrana.
Na pitanje kakvo je trenutno stanje u Srbiji po pitanju bolesti pluća, kaže da nemamo egzaktne podatke.
„U Srbiji raspolažemo podatkom koji je dosta star i koji je objavljen nešto nakon 2010, a to je da 6.000 ljudi godišnje umre od posledica bolesti koje izaziva aerozagađenje. Poslednjih godina se spominje broj od 10.000 ljudi.„, kazala je ona.
Upozorava i da izbegavamo trčanje, džogiranje i slične aktivnosti kada je visok stepen aerozagađenja, kao i da građani treba da gledaju portale, poput Air Visual, na kojima se meri kvalitet vazduha.
Preporučuje i korišćenje prečišćivača vazduha, međutim napominje da su kvalitetniji kućni prečišćivači izuzetno skupi, a da mali uređaji koji se inače nose oko vrata nisu delotvorni.
Tretiranje astme
„U situacijama izuzetno visokog stepena aerozagađenja se preporučuje i korišćenje nano maski, jer su najopasnije one sitne čestice prašine, PM 20 i PM 10 čestice koje ulaze u najsitnije delove pluća, odlaze u krv i pritom uništavaju najpre pluća i srce, ali i drudge organe. Smatraju da su odgovorni i za pojavu Alchajmera.„, objašnjava Radosavljević.
Dodaje i da je ranije bilo pravilo da se astma javlja u hladnijim danima, međutim došli smo do jednog apsurda:
„Vi imate alergijske astme, pogotovo kod dece, koje počnu od aprila i traju do septembra/oktobra, a odatle kreću zimski meseci i infekcije. Mi zapravo astmu imamo skoro čitave godine”, reče Radosavljević.
Napominje da je ključno da pacijenti redovno koriste terapiju i kontaktiraju izabranog lekara ukoliko dođe do pogoršenja – nikako na svoju ruku ne treba davati terapiju.
Pacijent redovno koristi terapiju i da konsultuje svog lekara kada dođe do pogoršenja, nikako na svoju ruk
Svetski dan pluća je globalna akcija ka boljem zdravlju pluća, a obeležava se svakog 25. septembra širom sveta
Tagovi