Novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan zavisi od reformi

Ona je za FoNet rekla i da za Srbiju i Kosovo, pored tog opšteg, postoji i zaseban preduslov, a to je da se "konstruktivno angažuju u procesu normalizacije odnosa uz merljiv napredak i opipljive rezultate".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se uskoro, u oktobru ili novembru, očekuje isplata prve tranše po Planu rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 112 miliona evra, a da je ukupno planirano da Srbija dobije 1,58 milijardi evra.

"Naša tranša će biti 112 miliona evra, od toga je 32 miliona evra poklon novac, 80 miliona evra je kredit, pod najboljim mogućim uslovima, ali nije to za nas od suštinskog značaja, već reforme, to je za nas od najvećeg značaja", rekao je Vučić u Briselu nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.  

Bojana Selaković je navela da je, kada se to uporedi sa novcem iz kredita koji Srbija povlači od Kine, pitanje da li je ovakav aranžman za Srbiju dovoljno stimulativan, kao što će biti za Crnu Goru ili Severnu Makedoniju i da li će Srbija biti dovoljno posvećena realizaciji reformi.  

Selaković je ukazala da je uspostavljena obaveza državama kandidatima za podnošenje reformskih agendi - spisak mera koje će svaka država morati da ispuni da bi koristila novac.

"Tekst reformskih agendi usaglašavan je u direktnim pregovorima između svake vlade i Komisije u oblastima poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i zelena tranzijcija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava", kazala je Selaković.  

Ona je precizirala i da je predviđeno dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima i četiri milijarde evra u kreditima za period od 2024. do 2027.

Ta sredstva biće raspoređena na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju proporcionalno njihovom broju stanovnika.

"Prema Uredbi, nakon što podnese reformsku agendu, država može da zatraži isplatu sedam odsto ukupno predviđenih sredstava unapred. Nakon toga će se inovac isplaćivati u redovnim terminima, dva puta godišnje.

Prve isplate se očekuju do kraja 2024. godine, verovatno do kraja mandata tekućeg saziva Komisije", navela je Selaković. Ona je dodala da će dva puta godišnje države podnositi zahtev za isplatu na osnovu ispunjenih koraka predviđenih u reformskoj agendi.

Kako je objasnila, Evropska komisija ocenjuje da li su ispunjena dva opšta preduslova, a prvi je da će "primalac da se pridržava i poštuje efektivne demokratske mehanizme, uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavinu prava i da će da garantuje poštovanje svih ljudskih prava, uključujući i prava manjina".

"Osim toga, opšti preduslovi za isplatu sredstava su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad državnim budžetom", navela je Selaković.