Prekovremeni rad lekara – rešenje problema lista čekanja ili rizik za pacijente?

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će sledećeg vikenda biti pozvani svi koji su na listi čekanja za skener. To obećanje dolazi nakon što je Aleksandar Vučić izjavio da će sve liste čekanja biti ukinute do kraja juna ili do kraja sledeće godine.

„Naše liste čekanja rešene su tako što smo radili dodatno, vikendima… Dobar deo tih listi čekanja nastao je tokom korone… Nakon 25 vikenda uspeli smo da očistimo liste čekanja. Drago mi je da je sada pokrenuta ova inicijativa, da više ne govore da se time urušava zdravstveni sistem. Vidim da je prihvaćena ideja da se radi vikendom. Mi drugi način za rešenje tog problema nismo videli“, izjavio je direktor klinike za kardiohirurgiju u Nišu, doktor Dragan Milić.

Odgovarajući na pitanje kako prekovremeni rad utiče na efikasnost i bezbednost, on je rekao da bi neko trebalo da objasni „kako to lekari mogu da budu efikasni kada rade privatno, nakon radnog vremena, a kada treba da rade unutar zdravstvenog sistema, onda to predstavlja ometanje zdravstvenog sistema“.

Zašto je vlast čekala 12 godina?
Milić je kazao da je inicijativa vlasti da se očiste liste čekanja „dobar iskorak“ i da podržava ideju da lekari rade vikendom.

„Ne znam zašto je vlast čekala 12 godina da to reši, mislim da vlast nije bila svesna listi čekanja – možda jer nijedan funkcioner nije bio na listi čekanja…Po deset godina se čeka za ugradnju veštačkog kolena ili na operaciju katarakte…Vlast se trgnula…To ne treba da bude iznenađenje, jer po ispitivanjima indeksa percepcije korupcije, na prvom mestu nalazi se zdravstvo. Pitam se samo da li je moguće da ljudi koji su napravili liste čekanja njih i očiste…Da li mislite da brojni direktori zdravstvenih ustanova koji imaju i privatne klinike mogu da to rade – zašto do sada nisu to radili?  Dakle, dobra je inicijativa, ali pitanje je da li će to ovaj sistem moći da uradi “, rekao je doktor Milić.

Srbija među prve tri zemlje u Evropi po broju kardovaskularnih bolesti
„Ima više razloga za te liste čekanja. Broj kardiovaskularnih pacijenata se povećava ne samo u Srbij, nego i u svetu…Mi smo sarađivali…dakle, Kilinički centar Srbije, kada sam bio direktor kardiohirurgije… mi smo odlazili u Niš subotom i nedeljom i operisali besplatno. Tu je bilo najamnje 12 ljudi, uključujući kardiohirurge, medicinske sestre, anesteziologe… Dragan Milić je uložio ogroman napor i u izgradnju te kardiohirurške klinike u Nišu  koja je jedna od najopremljenijih klinika…sa intenzivnom negom, operacionim salama…“, naveo je bivši direktor Kliničkog centra Srbije, kardiolog Miljko Ristić.

On je rekao da u Srbiji generalno nedostaju kapaciteti u kardiohirurškim ustanovama da se reši problem lista čekanja.

„One jesu sve manje, ali s obzirom da smo godinama među prve tri zemlje u Evropi po broju kardovaskiularnih bolesti, mislim da je Ministarstvo zdravlja bilo malo neefikasno da shvati problem i da se kapaciteti kardiovaskularnih ustanova povećaju… Ali u svakom slučaju, danas su te liste mnogo manje“, kazao je Ristić.

On je podsetio da su duge liste čekanja i na klinikama za ortopediju.

„Pacijenti tamo čekaju i po nekoliko godina. Mislim da će liste čekanja biti smanjene – ako se radno vreme produži. Dobro je rekao Milić –  doktori koji rade po državnim ustanovama posle podne rade nekad i u po četiri privatne ustanove…To je dozvoljeno zakonom. Zašto onda ne bi radili u državnim ustanovama? U tom slučaju, liste čekanja bi veoma brzo nestale“, rekao je Ristić.

Pacijenti se opet dovode u rizik
Poslanica ZLF Marina Mijatović rekla je da problemi nastaju već od trenutka planiranja zdravstvene zaštite i  zato što nema baza podataka.

„Mi smo od Batuta tražili informaciju koliko je ljudi sada na specijalizacijama i rekli su da nemaju taj podatak. Zato se pitamo kako se organizuje zdravstvena zaštita i mislimo da i to utiče na pojavu lista čekanja… Problem je planiranje javnih nabavki, problem je planiranje operacija… Dakle, problem je kompletna zdravstvena zaštita – od finansijskih planova do potreba stanovništa“… navela je Mijatović.

Ona je rekla dase en slaže sa idejom da se na lekare vrši dodatni pritisak.

„Dakle oni rade privatno… Oni ipak privatno zarađuju…Mi ovde imamo lekare koju rade preko svojih kapaciteta i postavlje se pitanje gde je ti bezbednost pacijenata“, navela je Mijatović.

Ona je rekla se se liste čekanja mogu postepeno smanjiti tako što će se „krenuti od specijalizacije“.

„Veoma sam zabrinuta što se tiče bezbednosti i kapaciteta lekara koji mogu da rade i po 20 sati.To su ozbiljne operacije i bezbednost pacijenata treba da bude na prvom mestu… Koliko jedan lekar može da 20 sati bude fokusiran…Mislim da ovde pacijente opet dovodimo pacijente u rizik…Treba da vidimo koje specijalizacije nedostaju i koji je broj broj specijalizanata potreban, kao i koje su potrebe pacijenata“, navela je Marina Mijatović.