Sport
Đoković otkrio šta je bio njegov najveći izazov u karijeri
Vlasnik 24 grend slem titule Novak Đoković čak deset trofeja sa najznačajnija četiri turnira osvojio je na Australijen open.
On kaže da nije znao da će biti najuspešniji u Melburnu kada je tamo osvojio svoj prvi grend slem pehar 2010. godine.
„Ne, tada nisam znao da ću imati tako dobar učinak na AO. Verujem u sudbinu i da se neke stvari dešavaju sa razlogom. Kada sam osvojio svoj prvi GS 2008. godine, tu sam počeo više da verujem u sebe. Osetio sam da mogu da pariram najvećima, Federeru i Nadalu i da se umešam u to rivalstvo, te da i ja pored njih osvojim neki grend slem. Imao sam neki period kada sam bio na čvrstom trećem mestu, imao polufinala i finala, ali nisam uspevao da prevaziđem prepreku koja se zvala ili Federer ili Nadal. Tada sam morao da zađem dublje u sebe, sa svojim timom, da pronađem način da sistematski pristupim izgradnji svog tela, uma i igre, tehnički i taktički. Kako bih se pripremio i da bih mogao da iz izazovem na najvećim turnirima. To se prelomilo u drugoj polovini 2010. godine kada smo osvojili Dejvis kup i posle toga sa počeo da ređam. U Australiji imamo veliku srpsku zajednicu i mnogo je razloga zašto tamo igram svoj najbolji tenis. Leto je kada igramo tamo. Ne samo Melburn, nego cela zajednica u Australiji živi za tenis i taj turnir. Drugo, uslovi u noćnom mečevima, mislim da sam samo jedan meč u životu izgubio uveče na ‘Rod Lejver areni’. Nekoliko faktora su u igri zbog čega osećam da iz sebe mogu da iznesem maksimum. Tu je i činjenica da se taj GS igra uvek na početku sezone i uvek sam hteo da je započnem na najbolji mogući način, da mi to bude odskočka daska. I kada imate perfektan skor u finalu, sve prati jedno drugo i samo se niže”, rekao je Đoković.
Srpski teniser kaže da je 2011. posebna godina u njegovoj karijeri, posebno zato što je tada osvojio svoje prve trofeje na US openu i Vimbldonu.
„Prvi put je uvek poseban kada se osvoji turnir. Te 2011. godine sam prvi put osvojio i Vimbldon i US open. Možda i najbolja sezona moja, vezanih 40+ pobeda. Pobeda nad Nadalom u finalu mođžda ima najveći značaj. I pobeda protiv Federera, kada je on igrao na svom najvećem nivou, kada je cela publika bila uz njega. I momenti kada sam uspeo da ostanem miran i da završim ispred njega taj meč, možda bih izdvojio kao najdraže pobede u Njujorku“, ističe Đoković.
Zbog dominacije Nadala na Rolan Garosu bilo je jasno da će najmanje titula osvojiti na šljaci u Parizu.
„I za mene i za Federera je bio nepobediv, i on je govorio da je Nadal bio najveća prepreka. Bio je nepobediv. Šta je izgubio, četiri meča na tom terenu. Imao sam prilike da ga ja pobedim tri puta. Svaki put kada izađeš na taj teren sa njim, znaš da je on favorit. Čak i sada kada sam ja bio u boljoj formi. Znao sam da uvek sa njim moram da se popnem na najveću planinu i vrh. To je najveći razlog zašto nisam prikupio još RG titula. Ali je baš zato svaka ta titula tamo još više značajna“.
Povreda na poslednjem Rolan Garosu u momentu je kod Novaka probudila samo jednu misao: „da li ću igrati na Olimpijskim igrama“?
„Jeste, to mi je bila prva pomisao. Više nego VImbldon, iako mi je on dečački san. Ali, i pre operacije kada sam pričao sa doktorima, ako sve prođe u redu, što je za njih rutinska intervencija, rekli su mi da ću sigurno biti spreman za OI, a za Vimbldon ćemo videti. I stvarno sam se dobro osećao. Igrao sam i dobro na Vimbldonu, ali kada sam osetio to, onda više nisam imao problema. Nosio sam steznik, to je bilo preventivno, ali sam se osećao veoma dobro na Olimpijskim igrama“.
Vimbldon je osvojio sedam puta, a čuven je doček kada je osvojio prvi put.
„To se desi jednom u karijeri, taj doček kada sam osvojio prvi Vimbldon i ujedno postao prvi na svetu, bio je nezaboravan i jedinstven. Od aerodroma je bila kolona ljudi, sve do Skupštine gde sam mogao ljudima da predstavim ljude iz porodice koji su bili uz mene i uticali na moje odrastanje i razvijanje. Taj uspeh je bio i za njih i to su ljudi kojima mnogo dugujem. Pokušavam uvek da imam tu svest. Vimbldon je uvek imao posebno mesto u mom srcu. Sa četiri ili pet godina sam gledao Pita Samprasa kako osvaja Vimbldon i to je bio prvi meč koji sam odgledao. Moji otac i majka se nisu bavili tenisom, nikada reket u ruke nisu uzeli. Ali ja sam se zaljubio, svi uniformisani u belom. Ta tradicija koju on nosi. Veliki broj tenisera sanja da ga osvoji. Vimbldon bih uvek izdvojio i on mi je omiljen. AO za nijansu i dalje ima bolje rezultate, ali mislim da sam blizu na Vimbldonu ne samo po broju trofeja, nego i u pobedama, čak i u poslednje dve godine kada ga nisam osvajao, ali sam igrao finala sa Alkarasom“, rekao je Đoković za RTS.