Ograničenje kamata zakucalo na vrata: Šta to znači za klijente banaka?

Pravi efekat ograničenja kamata vidi se upravo kada kamate naglo krenu da rastu na tržištu, a ne dok miruju.

Analitičari smatraju da Srbija ne kasni sa uvođenjem ove mere, ali da je ipak uvodi u vreme kada su kamate već na relativno visokom nivou, piše Nova ekonomija.

„Nakon skoro decenije istorijski nezabeleženih niskih vrednosti kamatnih stopa (koje su u nekim slučajevima bile i negativne), njihov nagli rast u drugoj polovini 2022. godine, pre svega kao posledica borbe centralnih banaka sa inflacijom, doveo je korisnike stambenih kredita u situaciju da im rate kredita znatno opterete mesečni prihod, što je moglo da ugrozi redovnu otplatu ovih kredita“, navodi NBS u svom saopštenju.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić za Novu ekonomiju kaže kako se „cilj ovog mehanizma može naći u sprečavanju naglih oscilacija kamatnih stopa, što je rezultat „lekcija“ koje su stečene pre dve godine, kada su kamate posebno na stambene kredite sa nekih dva odsto veoma naglo došle na šest, sedam odsto.“

Saglasan sa ovim je i dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, koji objašnjava kako ova mera nije nova, već je odavno poznata i države je koriste u situacijama kada se tržište „otme kontroli“, odnosno kada kamatne stope dožive enorman rast – što posebno ne odgovara klijentima, „ali ni bankama“.

Grubišić za Novu Ekonomiju ističe da je „fokus ovog ograničenja kamata usmeren na sigurnost – i to pre svega građana, ali odgovara i bankama, budući da se može očekivati povećana tražnja, budući da oni koji razmišljaju o ulasku u kredit sada imaju kao „štit“ ovo ograničenje.“

Bitno je istaći da ovo ne smanjuje cenu kredita, već samo definiše gornju granicu do koje zaduženje ide, što u značajnoj meri odgovara klijentima.

Takođe, na ovo se nadovezuje i Vasić koji za naš portal kaže kako bi „elementi koji su ugrađeni u ovaj Zakon trebalo više da štite građane, ali time i indirektno banke, jer ako građanin ne može da izmiruje svoje mesečne obaveze, onda je to problem i za njega i za banku, ali u krajnjem slučaju i za državu – budući da ovakve pojave utiču na stabilnost finansijskog sistema, kao i na cenu kredita.“

U svom saopštenju, NBS je istakla kako aktivno prati rad Evropske komisije na pripremi nove direktive, kao i da je najveći deo odredba te direktive implementirala u svoj nacrt.

U direktivi se navodi potreba za utvrđivanjem ograničenja na kamatne stope pri zaduživanju – što je „uobičajena praksa u državama članicama EU“.

„Takav sistem ograničenja se pokazao korisnim u zaštiti potrošača od previsokih stopa zaduživanja, te shodno tome, u nastojanju da se poveća zaštita, bez nametanja nepotrebnih ograničenja državama članicama, trebalo bi da postoje adekvatne mere, kao što su gornje granice, kako bi se osiguralo da potrošačima ne budu naplaćene preterano visoke stope zaduživanja“, navodi se u direktivi EU 2023/2225.

Podsećamo, NBS navodi, da će visina gornjih granica kamatnih stopa zavisiti od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite – a trenutno, novi stambeni krediti ne mogu imati kamatnu stopu veću od 5,44 odsto, dok je za postojeće kredite sa promenljivom stopom ograničenje postavljeno na pet odsto do kraja 2026. godine, nakon čega će za njih važiti isti uslovi kao i za nove kredite – prosečna ponderisana kamatna stopa uvećana za 20 odsto, u skladu sa izmenama zakona.