Ziđin osuđen na dva miliona dinara zbog nelegalne izgradnje u Boru

Kompanija Ziđin rudarske i građevinske objekte po pravilu gradi bez dozvola, a u sudskim postupcima koji su pokrenuti zbog nelegalne gradnje se brani da su radovi bili hitni jer bi bez istih došlo do ugrožavanja ljudi i ekološke katastrofe, naveo je RERI.

„Zapravo, kompanija ni u jednom slučaju nije osporila činjenicu da je gradila bez dozvole, već to činjenje opravdava na različite, često apsurdne, načine. Na primer, Ziđin u svakom sudskom postupku naročito ističe činjenicu da je proces dobijanja dozvola pred državnim organima dugotrajan. Osim izjava odgovornog lica, Ziđin ne dostavlja ni jedan dokaz za ovakve tvrdnje, pa je jasno da sud ne bi smeo da prihvati ovako neutemeljenu odbranu kompanije. Međutim, ne iznenađuje da se kompanija pred sudom brani na ovaj način, s obzirom da je do sada isti sud prihvatao ovakvu odbranu, te je Ziđin izricao novčane kazne ispod zakonskog minimuma“, navodi se u saopštenju.

Kompanija Ziđin je u prethodne tri godine, dodaju, osuđena šest puta zbog nelegalne gradnje, bez neophodnih dozvola Ministarstva rudarstva i energetike, od čega je pet puta osuđena ispod minimalne zaprećene kazne, dok joj je jednom izrečena minimalna zakonska kazna.

„Naime, zakonom propisana kazna za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova bez odobrenja je od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, dok je kompanija koja je sedmi put osuđena zbog nelegalne gradnje kažnjena tek u zanemarljivo višem iznosu od minimalne zaprećene kazne. Zijin je ove ‘hitne’ radove sprovodio više od godinu dana, a RERI i DMI Bor su se u više navrata bezuspešno obraćali inspekcijama Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike, koje do danas nisu preduzele niti jednu aktivnost kako bi sprečile kompaniju da izvodi radove bez potrebnih dozvola i saglasnosti“, kažu u RERI.

Iako se, dodaju, u presudi kao olakšavajuća okolnost uzima činjenica da je kompanija podnela zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, sama studija je izuzetno lošeg kvaliteta i ne sadrži osnovne elemente propisane zakonom.

„Tako, ni kompanija, ni Ministarstvo zaštite životne sredine uopšte ne uzimaju u obzir specifičnu lokaciju i strujanje vetrova, te činjenicu da se odlagalište nalazi iznad grada zbog čega se prašina sa jalovišta koja sadrži teške metale raznosi na grad, pri čemu su naselja u neposrednoj blizini naročito ugrožena. Projektima nekadašnjeg RTB-a bilo je predviđeno da se flotacijska jalovina deponuje do kote okolnog terena, a potom nastavi na drugoj lokaciji, međutim, nadvišenje je sada ne samo iznad te kote, već i iznad nadmorske visine najbližih delova grada“, objašnjava Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.

Pravo rešenje, kaže, bilo bi primena nove tehnologije obrade flotacijske jalovine i prestanak njenog deponovanja na površini.

„Nastavljanje nadvišivanja jalovišta nije u funkciji zaštite životne sredine, već isključivo u korist kompanije koja time umanjuje troškove proizvodnje”, dodao je.

Takođe, upozorava i na činjenicu da depresija koja treba da prihvati poplavni talas u slučaju akcidenta (pucanja brane) više ne postoji jer je veći deo ispunjen rudarskim otpadom koji je tu deponovan bez odgovarajuće studije o proceni uticaja na životnu sredinu i dozvola.

Marjanović objašnjava da bi u slučaju izlivanja deponovne jalovine ona dospela u Borsku reku i ugrozila selo Slatinu koje se nalazi nizvodno.

“Zabrinjavajuće je to što nadležna tužilaštva i sudovi ne razmatraju i ne uzimaju u obzir opasnost koju nezakonite aktivnosti kompanije uzrokuju po živote i zdravlje ljudi, kao i životnu sredinu. Sudski postupci ovakve vrste su od velikog društvenog značaja i u njima se kompaniji ne smeju činiti ustupci, a naročito joj se ne bi smela ublažavati kazna. Ovakvom praksom suda i neadekvatnim kaznama kompanija se motiviše da nastavi sa kršenjem zakona Srbije”, kazala je Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja.