Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji

"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
 
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
 
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
 
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.

Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
 
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
 
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
 
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
 
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
 
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
 
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
 
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
 
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
 
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
 
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
 
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
 
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
 
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
 
"Težak" pristup Rio tinta
 
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
 
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
 
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
 
Bez društvene licence
 
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
 
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
 
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
 
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
 
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
 
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
 
Četrdeset puta manje
 
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
 
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je  Ratko Ristić.
 
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
 
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.