Kako se roditelji pripremaju za školu: „Kad je sin krenuo u prvi razred podigli smo kredit“

Bojana K. iz Beograda priprema sina za polazak u prvi razred. Kako kaže, nije očekivala da će najosnovnije stvari potrebne đaku prvaku postati udar na kućni budžet.

„Budući da moje dete sada kreće u školu, šokirala sam se kada sam videla da recimo školski ranac košta devet hiljada dinara“, navodi Bojana.

Olakšavajuća okolnost je, kako kaže, to što dobijaju besplatne udžbenike.

„Tu smo srećom pošteđeni troška, ali inače komplet knjiga za prvaka košta devet hiljada dinara“, ističe.

Kako navodi, pored kupovine stvari za školu koje, prema rečima mame prvaka, predstavlja finansijsko opterećenje za kućni budžet, tu su i troškovi za vanškolske aktivnosti.

„U septembru deca ponovo kreću na treninge koji takođe koštaju od šest hiljada pa naviše. Moja deca konkretno idu na plivanje i fudbal“, ističe.

Čerka Ivane V. iz okoline Pančeva kreće u treći razred.

„U školu u koju ide moja ćerka deca se preobuvaju, tako da pred 1. septembar moram da joj kupim obuću za dolazak do škole, obuću za nošenje u školi i obuću za fizičko, što je tri para, za koje, i ako nađem na sniženju moram da odvojim bar sedam, osam hiljada. Kad se na to doda ostala garderoba i obuća, ne smem ni da izračunam koliko moram da odvojim za polazak u školu“, kaže Ivana.

Ono što brine ovu mamu jeste težina ranca koju školarci nose.

„I meni je težak kad joj nosim. Posebno što uz njega mora da nosi i opremu za fizičko ili pribor za likovno ili instrument za muzičko“, dodaje.

Sandra S. navodi da je svaki polazak u školu veliki udarac na kućni budžet.

„Kada je sin krenuo u prvi razred morali smo da podignemo kredit. Kupovali smo pisaći sto, sređivali sobu, kupovali pribor, ranac, sveske i garderobu“, navodi mama dojučerašnjeg prvaka, sada drugaka.

Kako navodi, računica je da potroše negde između 20.000 i 30.000 dinara pred polazak u školu, a taj trošak će se uvećati jer planira da upiše sina na košarku za koju je neophodno izdvojiti 3.000 dinara mesečno.

Polovni udžbenici – spas za roditelje
Maja S. iz okoline Beograda sprema budućeg trećaka i šestaka za polazak u školu. Kao problem ističe težinu ranaca koju njena deca svaki dan nose na leđima.

„Kvalitetni anatomski rančevi, ako se kupe za polazak u prvi razred služe do kraja osnovnog školovanja, a i duže. Njihova cena ide i do 8.000 dinara. I pored svih ojačanja, ti rančevi su preteški jer deca uglavnom nose sve knjige i sveske. Iz srpskog jezika tu su tri knjige i plus sveska, iz matematike dve knjige i sveska, prirode i društva takođe dve knjige i plus sveska“, navodi.

Najčešće, jedna pernica nije dovoljna, kaže Maja.

„Deca pored olovaka, bojica, flomastera, gumica nose i rezače sa poklopcima koji su kabastiji, zatim makaze i slično“, navodi.

Seća se Maja da su ćerki u prvom razredu merili težinu ranaca i da je on iznosio šest kila, sa sve vrećom za fizičko.

„Ove godine uštedeli smo oko 20.000 dinara za udžbenike za šesti razred jer smo nabavili polovne knjige„, dodaje.

Viber grupe – koriste ali i opterećuju

Za uspešniju komunikaciju roditelja, dece i nastavnika napravljene su i Viber grupe, a najviše njih je napravljeno tokom pandemije korona virusa gde su deca zajedno sa nastavnicima, između ostalog, „pohađala“ nastavu upravo preko ove platforme.

„Viber grupe su poseban krug pakla. Komunikacija sa učiteljicom se vrši preko ovakve jedne grupe, i zahvaljujući njoj, na svu sreću, roditeljima nije dozvoljena zloupotreba. Sa druge strane, postoji i roditeljska grupa gde se prikuplja novac za poklone učiteljici za 8. mart, rođendane, kraj školske godine. U tim grupama svakodnevno stižu pitanja o tome šta je za domaći, šta se radilo u školi, da se sve to slika i prosledi, zatim pozivi za rođendan, dogovori o ekskurzijama i slično. Tako, telefon zna svakodnevno da pišti što je izuzetno zamarajuće. Na svu sreću, roditelji su normalni, pa nema prepirki i svađa, što je bio slučaj sa vrtićkom grupom – to je bio poseban krug pakla“, ističe Ivana.

Bojana dodaje da su Viber grupe posebna priča.

„Imali smo ih u vrtiću, a sada prelazimo na „viši nivo“ i da, opterećuju toliko koliko i pomažu u nekim situacijama“, naglašava.