Da li će „Najbolja cena“ smanjiti inflaciju u Srbiji?

Tada se tridesetak proizvoda, uglavnom osnovnih životnih namirnica, našlo na akciji u trgovinskim lancima, nakon dogovora predstavnika države i trgovaca, ne bi li se rasteretio budžet građana usled najveće inflacije poslednjih 20 godina.

Godinu dana kasnije, nova vlada, novi premijer, doduše stari predsednik i ministar trgovine, dolaze na istu ideju.

Samo ovog puta biće još bolje, više proizvoda, njih 81, biće sniženo više nego prošle godine. Doduše cela ta akcija trajaće svega dva meseca, od 1. septembra do 31. oktobra.

 
I uvod u akciju, ovog puta „Najbolja cena“, koja ne ostavlja mnogo prostora za još atraktivniji naziv sledeće godine, bio je sličan kao prošle godine.

 
Prošle godine guvernerka Narodne banke Srbije pokrenula je pitanje visine trgovačkih marži, pa je izašla i sa analizom povećanja marži pretohdnih godina, a brecnula se i na Komisiju za zaštitu konkurencije.

Ovog puta, premijer Vučević je pre oko dve nedelje najavio obračun sa nekima koji dižu cene, a zapretio je i angažovanjem BIA.

Kao i prošle godine, nedugo potom stiže bomba, akcija države i trgovaca da smanje cene artikala koji se nalaze u minimalnoj potrošačkoj korpi.

 
U pres sali Vlade Srbije, premijer sa mikrofonom u rukama vadi proizvod po proizvod i govori za koliko će biti jeftiniji od 1. septembra.

On je poručio da je sniženje cena ovih proizvoda oko 25 odsto, a da će ušteda biti od 8.000 do 20.000 dinara mesečno. „Nije za baciti“, primetio je premijer.

Kao što se u prethodnih godinu dana ništa nije desilo sa maržama, tako mnogi strahuju da će se i sada sva priča o visokim cenama, maržama i nedostatku konkurencije završiti sa trgovačkom akcijom kakve viđamo u supermarketima svaki dan, samo na većoj skali.

„Najbolja cena“ – svega dva meseca
Vesna Perinčić, predsednica Republičke unije potrošača kaže da svaku akciju koja dovodi do smanjenja cena,ali da ne očekuje velike efekte od ove.

 
„Prvo, akcija traje kratko, svega dva meseca i teško da može doneti primetna olakšanja. I prethodna akcija je pompezno predstavljena, ali nije bilo puno efekta od nje i sve se svelo na pojeftinjenje par proizvoda“, podseća ona.

Prema njenim rečima, najbolji efekat na cene imala bi konkurencija.

„Još pre godinu dana uočeno je da su visoke marže i guvernerka NBS je to primetila. Istina, NBS ne može to da reguliše, ali ni taj poziv nije urodio plodom.

U tom lancu: proizvođač, veletrgovac, maloprodavac, pa kad s ena to dodaju porezi i akcize, na kraju je na gubitku najviše potrošač. U celom tom lancu krivica za cene je pala na leđa trgovaca, a pitanje je koliko svako od njih učestvuje“, ističe Perinčić.

 
Ona dodaje i da se minimalna potrošačka korpa, čiji proizvodi su sniženi, slobodno može nazvati siromaška korpa koja je ispod svakog dostojanstva.

Ekonomista Mihailo Gajić ističe da je moguće da je država tražila neku meru koja bi dala rezultat na kratak rok.

„To je nešto što je popularno kod birača, a to što nema dugoročne efekte je manje bitno. Ne očekujem da će ova kacija imati uticaj na inflaciju, jer je broj proizvoda mali i relativno je skromno njihovo učešće u ukupnom prometu. Ali nekim ljudima koji kupuju te proizvode, sniženje će značiti.

Ova mera pogađa socijalne kategorije sa nižim primanjima, penzionere, posebno one sa manjim penzijama i radnike sa manjim platama. To je inače grupa koju cilja vladajuća stranka“, ocenjuje Gajić dodajući da ovakve populističke mere su imale i druge sržave, pre svih Francuska, ali i u našem okruženju, Hrvatska i Mađarska.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujvcu ovo ocnenjuje kao „lepu populističku meru“.

„Trgovce niko ne kontroliše kada su u pitanju cene, a posebno od odalska velikih stranih trgovinskih lanaca za koje smo očekivali daće doneti niže cene. Prosto, nema konkurencije koja bi ih naterala na to. U međuvremenu je krenula inflacija i to je bio opravdanje za podizanje cena. Sada je inflacija usporila, ali se cene ne vraćaju na prethodni nivo. A i što bi smanjivali cene ako ne moraju“, napominje Dugalić.

On ističe da je akcija „Najbolja cena“ način da narod bude zadovoljan, a trgovci neće da guraju državi prst u oko i prihvataju to.

„To je jedna lepa populistička mera. Pravo, dugoročno rešenje bilo bi da oživimo domaću proizvodnju, posebno stočarstvo, a dok se to ne reši biće nam ovako“, zaključuje Dugalić.