Sindikat Nezavisnost ukazuje da bi minimalac trebalo da bude izuzetak, u SSSS pozivaju na oštrije kontrole firmi sa subvencijama

„Danas smo postigli konsenzus koji je dao iznos koji je negde oko 56 odsto od prosečne zarade i predstavlja dobru polaznu tačku za sledeće pregovore koje ćemo imati. Mi od 2018. godine insistiramo na tome da minimalna potrošačka korpa mora da bude pokrivena minimalnom zaradom, inače je to besmisleno utvrđivati na drugačiji način“, navela je Andrić.

Dodala je i da niko nije euforičan zbog postignutog dogovora i da bi svi u Socijalno-ekonomskom savetu bili daleko zadovoljniji da je taj iznos mogao da bude veći.

„U ovom momentu ova vrsta konsenzusa je maksimalno što smo mogli da postignemo“, istakla je ona.

Andrić je ukazala i da bi minimalna zarada trebalo da bude izuzetak.

„Osim toga što ne treba da se poveća broj ljudi koje prima, ne treba ni da se povećava period na koji se ona prima, ona treba da se prima samo u situacijama kad su pogoršani uslovi poslovanja“, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, minimalna zarada nije isto što i ugovorena zarada.

„Naš prioritetni zadatak kao sindikata jeste da radimo na povećanju zarada generalno, a to se najbolje postiže kroz kolektivne ugovore. I na sastanku sa kolegama iz Socijalno-ekonomskog saveta smo istakli činjenicu da svi moramo da učinimo više država da stvori ambijent, a Unija poslodavaca i sindikati da učine veće napore kako bi došli do više kolektivnih ugovora, naročito na sektorskom nivou“, kazala je Andrić.

Orbović: Nije velika, cilj je da bude dostojanstvena

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović naglasio je daje dogovor o minimalnoj ceni rada veliki uspeh za zaposlene.

„Minimalna zarada nikada neće velika, a naš cilj je da bude dostojanstvena i da što manji broj ljudi prima minimalnu zaradu“, kazao je on, navodeći da trenutno minimalnu zaradu prima oko 114.000 radnika, odnosno pet odsto od ukupnog broja zaposlenih.

On je istakao i da je važno da svi oni koji su primali subvencije moraju da poštuju zakone i uredbe Srbije, odnosno da minimalne zarade njihovih radnika moraju biti uvećane za 20 odsto.

„Imali smo 17 dana proteste u ‘Juri’, a razlog je bio zato što je poslodavac u tih 20 odsto stavljao sve njihove dodatke, smenski rad, rad noću, vikendom, bonuse koje su dobijali i što je nekorektno“, kazao je on i pozvao nadležne da sprovedu veći broj kontrola u firmama koje su dobile državne subvencije kako bi proverili poštovanje propisa.

Predstavnici sindikata još uvek nemaju podatke o strukturi zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, odnosno koje su starosne dobi, u kojum sektorima i firmamam ih ima najviše, u kojim regionima, koje su stručne spreme i da li ima više žena ili muškaraca sa takvom platom.

Iz reprezentataivnih sindikata smatraju i da povećenje minimalne cene rada neće uticati na veće otpuštanje radnika.