Društvo

EEA: U Srbiji se gotovo 11 hiljada smrti 2023. godine pripisuje zagađenom vazduhu

kvalitet vazduha Pixabay/ilustracija

kvalitet vazduha Pixabay/ilustracija

Gotovo 11.000 ljudi u Srbiji je umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha 2023. godine, prema podacima koje je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

U Evropskoj uniji je 182.000 smrtnih slučajeva pripisano izloženosti koncentracijama finih čestica (PM2,5) iznad nivoa koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), prema najnovijoj proceni EEA uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje.

U Srbiji se 2023. godine 8.735 smrtnih slučajeva moglo pripisati izloženosti česticama PM2,5 čija je koncetracija bila veća od nivoa SZO.

Dugotrajna izloženost prekomernoj koncentraciji azot-dioskida povezana je sa 1.040 smrtnih slučajeva, dok je zbog dugotrajne izloženosti ozonu umrlo 1.164 ljudi.

U Srbiji se procenjuje da je stopa prirodnih smrtnih slučajeva od svih uzroka koji se mogu pripisati dugoročnoj izloženosti finim česticama (broj prevremenih smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina) smanjena za 50,2 odsto od 2005. do 2023. godine (sa 377,8 na 188,3).

Prema procenama EEA, u Srbiji je zbog izloženosti PM2,5 izgubljeno više od 90.200 godina života, zbog azot-oksida više od 10.700, a zbog ozona više od 12.100 godina života.

Srbija se po najvećem relativnom uticaju azota, odnosno broju godina potencijalnog života izgubljenih zbog smrti izazvane bolešću ili grupom bolesti na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina, nalazi na četvrtom mestu, posle Turske, Kipra i Grčke.

Druge zemlje regiona, Severna Makedonija, BiH i Albanija su u vrhu liste po najvećem relativnom uticaju PM2,5 čestica.

Prema procenama EEA za 2023. godinu, smanjenje zagađenja vazduha na nivoe propisane smernicama SZO moglo je sprečiti 182.000 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati izloženosti PM2,5, 63.000 izloženosti ozonu (O3) i 34.000 izloženosti azot-dioksidu (NO2) u EU.

"Zemlje istočne i jugoistočne Evrope trpe najznačajnije zdravstvene posledice od zagađenja vazduha zbog visokog nivoa zagađenja", saopštila je EEA.

U saopštenju se ističe da je broj prevremenih smrti koje se mogu pripisati finim česticama smanjen za 57 odsto u EU od 2005. do 2023. godine.

"Ovo ukazuje da je cilj akcionog plana EU za nulto zagađenje, a to je smanjenje uticaja za 55 odsto, postignut za 2023. godinu", navela je EEA.

Ipak, ističe agencija, 95 odsto ljudi koji žive u evropskim gradovima i dalje je izloženo nivoima zagađenja vazduha znatno iznad preporučenih nivoa SZO.

EEA je u izveštaju "Šteta po ljudsko zdravlje od zagađenja vazduha u Evropi" analizirala i uticaj zagađenja od PM2,5 azot-dioksida i ozona na život sa bolestima kao što su astma, ishemijska bolest srca i rak pluća, a navodi i da novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može izazvati i demenciju.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.