Društvo

Zašto je prosečna plata u junu bila za 4.300 dinara niža od majske i kada će ponovo biti viša od 100.000 dinara?

FOTO: R. Momirović/Boom93

FOTO: R. Momirović/Boom93

Prosečna plata od 100.000 dinara koju su državni rukovodioci pre mesec dana slavodobitno promovisali po medijima, na žalost, nije nam dugo trajala.

Prosečna neto plata u junu iznosila je 95.804 dinara, pokazali su nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistku (RZS).

Tako je prosečna plata u junu smanjena za 4,5 odsto u odnosu na maj, kada je prosečna zarada iznosila 100.170 dinara. Drugim rečima, u proseku je zarada u junu bila niža za 4.366 dinara nego mesec pre, a Danas je istraživao šta je dovelo do toga.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetm u Beogradu objašnjava da je na to uticalo to što je u maju bilo 23 radna dana, a u junu samo 20.

 
„Mnoge firme isplaćuju plate na osnovu broja radnih dana, pa je to razlog. Kada se tako gleda, prosečna dnevnica u junu bila je veća nego u maju“, objašnjava on.

Naš sagovornik pojašnjava i da se praznici u toku meseca mogu računati gotovo kao i radni dani.

„Za praznike su slična pravila obračuna kao i za godišnji odmor, dakle isplaćuje se prosek prethodne zarade u 12 meseci. Znači samo malo manje nego za normalan radni dan“, navodi Arandarenko.

To, kako kaže, znači da je efekat broja radnih dana relativno snažan.

 
On dodaje da je još jedan apsket mogao da utiče na smanjenje u junu.

„U junu kao i u julu i avgustu najviše zaposlenih koristi godišnji odmor, pa to ipak negativno utiče na prosek plata, posebno dnevnica, u tim mesecima“, pojašnjava Arandarenko.

Dakle, prosečna plata u maju od preko 100.000 dinara može se pripisati velikom broju radnih dana u tom mesecu.

To, prema mišljenju Arandarenka, znači da bi prosečna zarada mogla da se vrati na oko 100.000 dinara već u julu.

 
Arandarenko ističe da, ukoliko se pogledaju prosečne dnevne zarade, vidi se dugoročno rastući trend.

Još jedan pokazatelj da je krivac za pad prosečne plate broj radnih dana, jeste i situacija iz prošle godine.

Kada uzmemo ista dva meseca 2023, vidimo da je i u maju prošle godine bio jedan radni dan više u odnosu na jun. Tada je prosčena zarada u junu isto bila niža, ali samo za 1,5 odsto, što je srazmerno manjem broju radnih dana. Dakle pad od 1,5 odsto prošle godine odnosio se na taj jedan radni dan više u maju, dok je ove godine pad od 4,5 odsto vezan za tri radna dana više koja smo imali u maju u odnosu na jun.

S druge strane, stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović navodi da je teško reći zašto su plate u junu pale.

 
„Evidentno je da je pad prisutan svuda i u javnom sektoru, i u privatnom, i u medijalnoj i u prosečnoj plati, i u skoro svim delatnostima“, primećuje on.

Jovanović dodaje da razlog ne mogu biti sezonski faktori.

„Zato što oni nisu tako izraženi u junu. Kada se pogleda dinamika plata u junu prethodnih godina, u tom mesecu one ili stagniraju ili beleže mali rast. Jedan mogući razlog je da je pad u junu posledica rasta u maju, odnosno da je taj prošlomesečni rast, kada je prosečna zarada prvi put nadmašila 100.000 dinara, bio slučajan, i da je ovo realnije stanje“, smatra on.

Naš sagovornik dodaje da ako se pogleda prosečna zarada od decembra do juna, ona je konstantno oko 95 ili 96 hiljada dinara, samo je jednom prešla 100.000.

„To, takođe, pokazuje da vlasti moraju biti mnogo obazrivije kada se hvale visinom prosečne plate, jer ona već sutra može pasti. Kao što kaže ona narodna: „ko se hvali, taj se kvari““, upozorava Jovanović.

Ipak, kako smatra, mnogo važniji od ovih kratkoročnih kretanja plata su dugoročniji trendovi, pre svega u realnoj plati, jer oni, prema njegovim rečima, pokazuju kupovnu moć građana.

„Kada se pogleda prosečna realna plata u junu ove godine, u poređenju sa realnom platom u junu prošle godine, može se primetiti rast od oko osam odsto, što je u redu, jer to znači da prosečna plata danas kupuje osam odsto više proizvoda i usluga nego prošle godine“, pojašnjava on.

Međutim, kako nastavlja Jovanović, ako se plata iz juna uporedi sa periodom pre inflacije, odnosno sa decembrom 2021. godine, vidi se da je prosečna realna plata sada na istom nivou kao pre dve i po godine.

 
„To znači da se životni standard građana u proseku nije uopšte poboljšao u poslednje dve i po godine, i da to što je plata sada oko 100.000 dinara, u poređenju sa tadašnjih 70.000, ništa ne znači, jer su i cene u tom periodu porasle za isti iznos, te ljudi danas sa prosečnom platom mogu da kupe isto koliko su mogli i krajem 2021. godine“, ukazuje on.

Jovanović podseća i da je u maju prisutan takozvani sezonski efekat, odnosno, da plate u maju skoro uvek imaju silan rast u odnosu na april.

„To može biti zbog isplate bonusa, regresa za godišnji odmor, kolektivnih ugovora i slično. Ono što je primetno je da ja rast ovog maja bio puno jači nego obično i to četiri odsto, u poređenju sa oko dva odsto proteklih par godina. Može biti da je bilo nekih prevremenih ili incidentnih isplata zbog izbora, koji su bili početkom juna“, nagoveštava on.

Gde je najveća prosečna plata u Srbiji?
Iz podataka RZS se vidi i da je prosečna neto zarada u periodu januar–jun ove godine u odnosu na isti period prošle, veća za 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.

Gledano samo u junu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečna neto zarada bila je nominalno veća za 12 odsto, odnosno 7,9 odsto realno.

Najveće prosečne plate u junu u Srbiji zabležene su u oblasti informisanja i komunikacija, gde je ona iznosila 224.412 dinara.

Iz ove oblasti se izdvaja računarsko programiranje i konsultantske i sa tim povezane delatnosti, gde je prosečna neto zarada iznosila 224.412 dinara.

Nasuprot tome, najniža prosečna zarada zabeležena je u oblasti usluga smeštaja i ishrane, gde je ona u junu iznosila svega 57.712 dinara.

Gledano po mestima, najviša prosečna zarada zabeležena je u Beogradu i to 121.353 dinara, dok je najniža prosečna plata u junu bila u Bojniku i iznosila je 64.174 dinara.

Medijalna neto zarada za jun 2024. godine iznosila je 74.185 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.