Šta su uzroci srpske duhovne i materijalne bede koja privlači sve vrste parazita?

U potlačenoj i porobljenoj zemlji nema punih ličnih, ekonomskih i političkih sloboda. Još gore, ne robuje se samo stranom okupatoru ili domaćem uzurpatoru, već i sopstvenom konformizmu, ugodnoj, besmislenoj svakodnevnici.

To nije život, to je mravinjak gde se život pretvara u grozničavu trku za sticanjem sredstava za život.

Svaka despotska vlast želi potpunu kontrolu ljudi, prostora i vremena. Da biste mase držali u pokornosti nije dovoljan samo strah, neophodna je iluzija o nepromenljivosti, potrebno je obesmisliti svaki pokušaj promene postojećeg stanja. Besmisao se često prikazuje kao beskonačno kružno kretanje.

Tako izgleda politički život u Srbiji, tako izgledaju izbori, tako izgledaju i opozicioni protesti-beskonačno i besciljno kružno kretanje koje nema ni početak, ni kraj. Ta sizifovska uzaludnost postaje izrugivanje nad ljudskim dostojanstvom.

Kao glazura sveopštoj mimikriji razvučena je laž o blagostanju, privid o ispunjenosti života i iluzija o istorijskom napretku. Sve to služi da se parališe duhovna snaga naroda, da se ozverenje nudi kao prosvetljenje, da se nadljudskim naporom čovek potisne u podljudsku sferu postojanja.

To je naš odraz u ogledalu.

Sve navedeno je doprinelo da se od nekada slobodarske Srbije napravi plodno tlo na kojem uspeva i Zi Đing i Ling Long i Rio Tinto i cela kolonija korporativnih pantljičara koji su pronašli gostoljubivog i darežljivog domaćina.

 
Da ponovim – nije najvažnije pitanje posledica koje iza sebe ostavlja eksploatacija jadarita, izolacija litijuma ili reputacija Rio Tinta.

Pitanje svih pitanja je – šta su uzroci ove naše duhovne i materijalne bede koja privlači sve vrste parazita, kako domaćih, tako i inostranih.

Parazita u vidu lažnih menadžera izmišljenih struka koji su se kao pijavice zalepile za fotelje državnih institucija; u vidu ambicioznih kursadžija koji su se ugnezdili unutar NVO sistema raznih fantomskih instituta, centara i foruma; u vidu stranačkih ulizica koji su svoje rilice zaboli u budžet i uživaju u senci lokalnih šerifa.

Prvo smo postali imuni na ovu vrstu zaraze, pravimo se da ne primećujemo strano telo u nama, prebrzo smo se navikli da nam isisavaju ono malo krvi koje nam je preostalo posle bratoubilačkih ratova.

 
Za njima su došle mnogo veće grabljivice, pokupovale banke, fabrike, zemlju, izvore voda.

Ta kupovina, rasprodaja ili otimanje materijalnog nije mogla da prođe bez kupovine, rasprodaje i otimanja duhovnog bogatstva.

Nama nije oteta ili oduzeta država, nama je prvo oteta ili oduzeta svest da nam neko oduzima i otima državu.

Sproveden je dvosmerni proces faustovske pogodbe, dozvolili smo im da nas ubeđuju koristeći sva raspoloživa sredstva propagande, dok smo uspeli da ubedimo sami sebe kako je sve to što nam se nudi normalno, potrebno i pre svega korisno za nas.

 
Da bismo se izvukli iz tog lavirinta moramo prestati da ličimo, da se ponašamo i da mislimo kao gomila. Gustav le Bon je uzalud upozoravao -ko gomilu uspe da obmane prividnošću, lako postaje njen gospodar, a ko joj otvara oči da uvidi obmanu postaje njena žrtva.

Odavno je on shvatio da se manipulatori koje istorija napravi vođama regrutuju iz redova duševno poluobolelih marginalaca, koji neprestano dodiruju granice ludila. Postojao je samo jedan Cezar, svi ostali su cezaromani.

Vođe su opčinjeni idejom koja nemilice vodi u ličnu i kolektivnu propast, ali je oni uporno slede tako da nikada ni sebe, kao ni ideju ne dovode u pitanje. Prostora ni u kom slučaju nema za kompromis, toleranciju ili društveni konsenzus . Oni koji imaju drugačije mišljenje izgledaju im kao pretnja, zabluda ili predrasuda.

Mi lutamo za vođom, jedni svesno, mi ostali prisilno jer smo vezani nevidljivim vezama za obmanute zemljake.

Jasno je da su oni u stanju hipnoze ne medicinskog, već religioznog karaktera. Kada jedan čovek veruje u nepostojeće stvari, to je ulizija, kada to čine milioni onda je to religija. Pojedinac ili narod nisu religiozni samo kada se klanjaju nekom božanstvu, već kada svu svoju volju, svu svoju predanost, svu žestinu fanatizma stave u službu jednoj stvari ili jednog bića.

Taj ekstremizam postao je deo našeg dominantnog genoma i prenosi se vertikalno generacijski. Samo povremenom promenom spoljašnjih faktora i egzistencijalnom potrebom iznutra dolazi do supresije ovog opterećujućeg nasleđa.

Mi moramo postati zajednica svesnih, slobodnih pojedinaca. Svest podrazumeva zrelost, sloboda podrazumeva odgovornost.
Nama je potrebno isceljenje, a ne druga iluzija, niti drugi iluzionista.

Buđenje nekada mora biti naglo, posle njega može uslediti period mamurluka i konfuzije, ali drugog puta nema ako želimo da se vratimo sebi. Trenutno smo u poziciji onih jadnika zarobljenih u staklenim larvama iz kojih se ljudska bića koriste kao potrošne baterije za rad mašina. Psiha nam je zarobljena specijalnim matriks programom kojim suvereno vlada agent Smit.

Ne samo da vlada, već je zaposeo svaku poru, svaki bajt, svaki deo našeg postojanja. Zar ne primećujete kako svi njegovi lakeji počinju da liče na njega po svojim pokretima, gestikulacijama, grimasama, po besu koji kipti iz njih, po nevoljnim pokretima koji odaju unutrašnji nemir?

To nije oponašanje, to nije imitacija, to je reprogramiranje uma in vivo, to je resetovanje ličnosti bez elektrošokova, to su mašine koje se hrane našom energijom dok nam mozak anestezira matriks simulacija.

Crvena pilula je stalno na stolu. Nudi nam se već godinama. Treba samo da smognemo snage, da imamo volje da je progutamo i vratimo se u realnost. Sve ostalo je iluzija koja prelazi u agoniju.

Spremni smo za crvenu pilulu. Ona je jedini spas.

Autor je lekar i TV autor