Zašto državi smeta novac koji dobijaju NVO kada i sama dobija milijarde pomoći od EU i SAD?

Ovih dana u Srbiji su na meti NVO koje se optužuju da uz pomoć finansija iz inostranstva žele da „ruše državu“, a ta priča krenula je kao reakcija na proteste koji se već neko vreme održavaju širom Srbije protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su tokom prošle i ove godine NVO u Srbiji dobile ogroman novac za njegovo rušenje, navodeći da je reč o desetinama ili čak stotinama miliona evra.

„To su rekordni iznosi novca. Ogroman novac. Samo pogledajte u medijske sadržaje i u sve drugo, to nisu stotine miliona evra, već milijarde evra. Samo to izračunajte, a neću da pričam o svemu drugom. U prvih šest ili sedam meseci imate 78 miliona evra uloženih kroz ovaj nevladin sektor, i to ne u svaki nevladin sektor, već ovaj veoma politički i antidržavno orijentisan“, rekao je nedavno Vučić.

 
Prema podacima sa portala Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je trenutno registrovano 38.181 udruženje. NVO se bave najrazličitijim temama i problemima u društvu, a nije malo ni onih koje učestvuju u političkom životu i temama osetljivim za vlast i društvo.

Jedna od tih tema svakako je i kopanje litijuma koje se planira u dolini Jadra, a brojni protesti koji se tim povodom održavaju širom zemlje, podstakli su vlast da se sa tim organizacijama obračuna, za sada samo verbalno.

Međutim, pitanje je zašto predstavnicima vlasti smeta novac koji se sliva u budžete nevladinih organizacija u našoj zemlji, ali im s druge strane ne smeta onaj koji dobija sama država iz istih izvora.

 
Poznato je da u našu zemlju stižu velika sredstva, pre svega, iz Evropske unije (EU), budući da je Srbija zemlja kandidat za članstvo.

 
Srbija je u poslednjih 12 godina dobila preko osam milijardi evra samo iz budžeta Evropske unije, pisao je ranije ove godine Radio Slobodna Evropa (RSE), što uključuje i 3,3 milijarde evra bespovratnih sredstava.

To EU čini najvećim donatorom u Srbiji, a Srbiju najvećim primaocem donacija EU na Zapadnom Balkanu, pojasnili su iz RSE.

Srbija prima brojne vrste paketa donacija iz različitih fondova. Do sada su prošla dva ciklusa pretpristupne pomoći, a trenutno je na snazi program IPA fonda od 2021. do 2027. godine.

Srbiji je u tom ciklusu iz IPA fonda dostupno 1,4 milijarde evra, ali od države zavisi koliko će novca povući.

 
I u Zakonu o budžetu, Srbija u 2024. računa na preko 122 miliona evra pomoći iz EU za različite projekte.

EU nudi i razne druge programe preko kojih je moguće da država dođe do određenih sredstava.

Pored toga, Srbija i od SAD dobija velike svote novca, a najnoviji paket stigao je u julu ove godine, kada je preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) upućeno 18 miliona dolara razvojne pomoći Srbiji.

SAD su do sada, preko USAID-a, uložile 937 miliona dolara u različite projekte u Srbiji, naveo je tada i sam ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

 
Predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za Danas kaže da je ovo pokušaj „ponovnog izigravanja žrtve“.

„Cela ta konstrukcija je besmislena i logički neodrživa, da Zapad ulaže pare u rušenje Vučića u zemlji u kojoj je on garant da će litijum otići na Zapad“, smatra on.

Protesti su, kako kaže, krenuli protiv iskopavanja litijuma, jer ljudi to neće.

„To je najveći problem Vučiću, jer to ne ume da objasni i onda pribegava starim mantrama o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima“, ukazuje Međak.

Najveći primalac novca od EU i sredstava iz evropskih fondova je država Srbija, naglašava naš sagovornik.

„Veliki broj projekata ovde finansiraju EU, GIZ, USAID ili neki drugi fondovi, i to su onda dobre pare, a kada ti fondovi finansiraju neku NVO, to su pare kojima se ruši država. Problem je što Vučić ne zna drugačije da objasni zašto mu cela Srbija maršira ulicama“, navodi Međak.

On dodaje da je iz pravnog ugla ovo još manje održivo.

„Sve ove NVO podnose izveštaje, te pare dolaze elektronskim putem, idu preko računa, nema ništa u kešu, tako da su te priče izmišljotina. Na te pare se plaćaju i porezi i doprinosi, to su pare koje ulaze u ovu državu i koje nevladine organizacije koriste za određene svrhe, a uglavnom za pomoć građanima“, objašnjava Međak.

Svi podaci o transakcijama i parama koje su dobile NVO, prema njegovim rečima, prolaze legalnim tokovima kroz Narodnu banku Srbije i banke.

 
„Sve se to prati i dostupno je državi. Nikakve tu obaveštajene službe nemaju šta da rade, jer je to sve transparentno“, naglašava Međak.

On podseća da smo pre nekoliko godina imali aferu „Spisak“.

„Tada je država protivzakonito radila istragu protiv NVO za navodno pranje novca i finansiranje terorizma, za šta je i država na kraju priznala da je protivzakonito i ništa nisu našli. Tada je i Agencija za borbu protiv korupcije jasno rekla da nisu imali pravni osnov za tu istragu i da nije postojala čak ni osnovana sumnja“, podseća Međak.

On postavlja i pitanje ako je već neko krivično delo u pitanju, zašto ne pokrenu krivični postupak.

„Ako već neki od tih fondova radi o glavi državi Srbiji, što ih ne izbace napolje iz zemlje, što ne prekinu pregovore sa EU, ako ona radi na rušenju legalne i legitimne državne vlasti. Na ta pitanja oni nemaju odogovore. Ako pričamo o stranim plaćenicima, najveći dobitnik svih fondova EU je država Srbija“, ukazuje naš sagovornik.

Međak podseća i na istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), u kom se vidi da je nivo poverenja građana veći u NVO, nego u predsednika države.

Na skali od jedan do pet, nauka i naučnici dobili su najeće poverenje sa prosekom od 3,15. NVO dobile su prosečnu ocenu 2,27, dok je predsednik republike dobio 1,37.

„Mladi imaju visoko poverenje u nevladin sektor, koji je odmah iza nauke. Mnogo više veruju nego u bilo koju državnu instituciju. To je ono što plaši ovu vlast i ovo je pokušaj da se utiče i na to jer je rejting institucija države nikad manji“, smatra Međak.

 
Advokat Miloš Janković za Danas navodi da je ovo odraz straha vlasti.

„Čak i da je tačno da su iz inostranstva, putem legalnih  tokova, stotine miliona evra uplaćivane na račune srpskih NVO, čak i da je namena tih sredstava podrška onima koji se zalažu za promenu vlasti u Srbiji, potpuno je neshvatljivo ono što proističe iz Vučićevih reakcija, a to je njegov očigledan strah i nepristajanje na to da jednom neće biti na vlasti“, smatra on.

Janković veruje da iza svih ovih optužbi stoji samo želja za opstankom na vlasti.

„Osnovna determinanta demokratske države je smenjivost vlasti“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, Vučić svoju vlast poistovećuje sa državom.

„Svaki nosilac vlasti koji ne prihvata smenjivost vlasti, koji kritiku vlasti predstavlja kao ugrožavanje države, potvrđuje svoju opterećenost opstankom na vlasti… i to po svaku cenu, do kraja“, upozorava Janković.