Kako će se suša odraziti na cene voća i povrća?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović nedavno je za agenciju Beta rekao da će rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na prošlu godinu.

Keserović je naveo da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.

On je podsetio da smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, a kasnije velike štete od grada i visokih temperatura, zbog čega očekuje da će prinos biti manji u odnosu na prošlu godinu.

 
Visoke temperature, kako je ukazao, uticale su značajno i na kvalitet plodova.

Zbog suše, značajno je ove godine umanjen i rod povrća, čija će cena, takođe, rasti. To posebno zabrinjava potrošače pred predstojeću sezonu pravljenja zimnice.

Zbog toga se postavlja pitanje da li će ove godine manje kvalitetno voće i povrće plaćati skuplje, jer će cene, zbog smanjenih prinosa, nesumnjivo porasti.

Agroanalitičar Goran Đaković za Danas navodi da se ovaj problem posebno odnosi na vrste koje zahtevaju više vode, poput jabuka i breskvi.

 
„Kao rezultat toga, možemo očekivati da cene voća porastu, jer je ponuda manja, dok je potražnja stabilna“, pojašnjava on.

Pored toga što kao posledicu suše imamo smanjen rod, Đaković dodaje da će se to odraziti i na kvalitet plodova.

„To je zato što mnogi nemaju sisteme za navodnjavanje. Takođe, treba podsetiti sve da smo proletos imali u martu visoke temperature, a potom pozne prolećne mrazeve. To se posebno može videti kao posledica u Šumadiji“, podseća naš sagovornik.

Cene voća i povrća zavise od niza faktora, kaže on.

 
„Pre svega to su klimatski uslovi poput suše ili obilnih kiša ili poznih prolećnih mrazeva. Pored toga, na cenu utiču troškovi proizvodnje, ali ne treba zaboraviti i ponudu i potražnju. Dobar primer ove godine kako potražnja utiče na cene su svakako višnja i kajsija, koje su bile skupe u nabavci, ali su zato poljoprivredni proizvođači koji su ovo voće imali u ponudi ostvarili dobru zaradu“, objašnjava Đaković.

On podseća i da sezona pravljenja zimnica uvek dovodi do porasta potražnje za određenim vrstama voća i povrća.

„To može izazvati privremeno povećanje cena. Međutim, ove godine, zbog slabijeg prinosa, cene će verovatno biti više nego prethodnih godina. Već sada se mogu videti posledice suše na našim pijacama, jer plodovi imaju dosta ožegotina od sunca, neujednačeni su i imamo veću ponudu nižih klasa kvaliteta“, navodi Đaković.

Kvalitet ovogodišnjeg voća i povrća je, prema njegovim rečima, u velikoj meri zavisio od regije i vrste kulture.

 
„U sušnim oblastima, voće je često manje i manje sočno, dok povrće može biti tvrđe i manje ukusno. Ipak, u regionima gde su poljoprivrednici imali mogućnost navodnjavanja, kvalitet je ostao na zadovoljavajućem nivou. Mislim da ove godine nije toliko problem kvalitet kao što će biti problem prinos koji će biti umanjen tamo gde nije bilo uslova za navodnjavanje. Međutim, postoje i mogućnosti za unapređenje proizvodnje koja se može poboljšati proširenjem kapaciteta za navodnjavanje i uvođenjem takozvanih ‘antifrost’ sistema, odnosno sistema za sprečavanje negativnog uticaja mrazeva“, savetuje Đaković.

Sličnog mišljenja je i Marija Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja objašnjava za Danas da je jedna od osnovnih zakonomernosti na tržištu da niži prinosi dovode do niže ponude, a niža ponuda do rasta cena i to se, kako dodaje, odnosi na sve proizvode.

„Ova godina će, zbog klimatskih promena, odnosno faktora koji su uslovili ovako veliku sušu, izazvati značajno niže prinose u odnosu na prošle i to će sigurno dovesti i do povećanja cena hrane. To će se razlikovati po linijama proizvodnje, koliko je koja linija pogođena, u zavisnosti od toga kada je konkretno bila suša u vegetacionom periodu, ali na globalno nivou možemo očekivati rast cena svih poljoprivrednih, a samim tim i prehrambenih proizvoda koji se naslanjaju na njih“, ukazuje ona.

Nikolić navodi da veliki broj faktora utiče na to kako će da se odredi cena na tržištu, zbog čega je teško prognozirati nivo porasta cena.

„Klimatski faktori koji utiču na obim prinosa i na kvalitet prinosa, doprinose tome i dovode do porasta cena hrane. I to je tako na globalnom nivou, a ne samo kod nas. Prognozira se, samo zbog klimatskih promena, odnosno porasta temperatura i suša, porast cena hrane u narednih 10 godina od jedan do tri odsto“, upozorava ona.

To je, kako pojašnjava, samo pod uticajem klimatskih promena, ali imamo i druge faktore kao što su faktori eksternog tržišta.

„To bi bila, recimo, geopolitička situacija. Imali smo dramatične promene u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do toga da se na globalnom nivou povećava opšti nivo cena hrane“, navodi Nikolić.

Ona objašnjava i kako se to odražava na nas.

„Na nacionalnom nivou, to zavisi od toga koliko je jedna zemlja samodovoljna u određenim linijama proizvodnje. Mi za sada imamo određenu samodovoljnost u nekim osnovnim životnim namirnicama, ali se globalni efekti prelivaju na naše tržište i dolazi do promene cena tokom godina“, kaže naša sagovornica.

Na našem tržištu, kako navodi, postoje različiti fakotri koji određuju cenu.

„Kod nas se oko jedne trećine prihoda domaćinstva daje na hranu i taj kvalitet hrane zavisi od visine primanja. Različiti kvaliteti, koje možemo očekivati će naći svoje kupce. Postoje različite kategorije potrošača koji će se usmeravatai na neke od tih proizovda“, pojašnjava Nikolić.

Na domaćem tržištu, kako ukazuje, konstantno beležimo viši porast cena hrane u odnosu na ostala potrošačka dobra.

„Hrana je u odnosu na prošlu godinu poskupela od 10 do 20 odsto, što kod povrća ide i preko 20 odsto, dok druga dobra nisu toliko poskupela. Sve više dohotka ćemo trošiti na hranu i ona će sve više opterećivati ukupna primanja ljudi kod nas“, poručuje ona.

U sezoni bi trebalo da imamo veće prinose, naglašava Nikolić, i onda bi i cene u sezoni trebalo da budu niže.

„Međutim, suša koja je uticala na prinose će ograničiti tu ponudu koja će biti u periodu pripremanja zimnice. Mislim da će se to odraziti na porast cena i poljoprivrednih, ali pogotovo prerađenih proizvoda. Paprika će poskupeti u nekoj meri, ali će ajvar biti značajno skuplji. Ako kupujete pripremljenu zimnicu, to će biti značajno skuplje nego prošle godine i beležiće veće povećanje u odnosu na primarne sirovine“, zaključuje Nikolić.

Kako se trenutno kreću cene voća i povrća na pijacama i u marketima?
Prema podacima sa portala Cenoteka, koji prati promene cena u većim trgovinskim lancima, kilogram jabuka zlatni delišes košta oko 170 dinara po kilogramu.

Jabuke greni smit kreću se od 120 do 140 dinara, dok se ajdared kreću od 110 do 150 dinara. Jabuka modi kreće se u rasponu od 170 do 180 dinara.

Kilogram crnog grožđa košta od 180 do 200 dinara, dok je belo grođže od 210 do 220.

Kruška viljamovka u proseku košta oko 160 dinara, a abata 240.

Kilogram kasija košta oko 300 dinara, dok je lubenica od 50 do 60 dinara.

 
Što se tiče povrća, krastavac, prema podacima sa sajta Cenoteka, košta od 160 do 190 dinara, dok se paradajz kreće od 140 pa sve do 230 dinara.

Paprika babura kreće se od 180 do 210 dinara, žuta šilja od 170 do 220, a crvena šilja od 220 do 250.

Krompir crveni košta od 80 do 150 dinara, a beli od 80 do 100. Crni luk može se pronaći u rasponu od 50 do 60 dinara.

Cena šargarepe je od 60 do 80 dinara.

S druge strane, cene na pijacama su nešto drugačije od onih u marketima. Pa tako, prema podacima dostupnim na specijalizovanom portalu Pijace.com, cena šargarepe u Beogradu kreće se od 150 do 180 dinara.

Zatim, crveni krompir se kreće od 130 do 150 dinara, dok se beli može pronaći u istom rasponu.

Krastavac se, takođe, kao i šargarepa kreće od 150 do 180 dinara, dok je paradajz u proseku oko 200 dinara.

Što se tiče paprike, cena babure ide od 180 do 250 dinara, a šilja od 180 do 200.

Cena crnog luka je od 130 do 150 dinara, a lubenice oko 80 dinara.

Što se tiče voća na pijacama, jabuka ajdared košta oko 200 dinara, zlatni delišes od 200 do 250, kao i greni smit.

Kruške se kreću u rasponu od 200 do 300 dinara, a kajsnije od 300 do 350.

Crno grožđe košta od kreće se od 300 do 350 dinara, a belo oko 400.