Dragana Spasić Đurić: Arheologija se voli iz srca, nemojte se baviti njome, ako je nemate u grudima (FOTO+VIDEO)

Naša sagovornica, koja iako je pred penzijom, radi ruku pod ruku sa mlađim kolegama, na pitanje da li je ovo možda poslednje otkriće na kome će raditi odgovara da, za sada ne zna gde će je istraživanje naneti i da ima još vremena za odlazak.

Dragana je rođena u selu Stari Kostolac, a upravo je rodno mesto bilo presudno da nakon srednje škole upiše studije arheologije.

“Rođena sam u mestu gde se nalaze ostaci rimskog Viminacijuma, ostaci brojnih kultura iz praistorijskog doba, pa i ostaci srednjovekovnog Braničeva. I nekako, prve moje slike, sva sećanja, prve moje misli, upravo su vezane za zemlju, tragove koje sam nalazila u našim poljima. I bilo je potpuno logično da negde u srednjoj školi prelomim i odlučim da odem na arheologiju”. 

Arheolozi tokom iskopavanja rade pod različitim uslovima, a često i na ekstremnim temperaturama, međutim, naša sagovornica kaže da nije arheologija jedini posao koji se radi van kancelarije i koji je “težak” za ženu.

Prema njenim rečima, teško je zaista izdvojiti arheologiju kao nešto posebno, jer ima puno zanimanja i oblasti u kojima su ljudi van kancelarija, van objekata koji su vezani za spoljni prostor, za rad na otvorenom. 

“Možda je arheologija specifična po tome što su naša iskopavanja obično vezana za prolećnu i letnju sezonu, dakle vreme kad su velike temperature, a prosto otkrića na terenu diktiraju tempo koji ne može da se poredi, da se definiše sa temperaturom. Vi prosto morate da istražite objekat, bez obzira kakav je, morate da ga ostavite u regularnom stanju, bez obzira na vremenske uslove, da li je to kiša, da li je sunce. Ali, puno je žena koja rade u građevini, koja rade u rudarstvu i mnogim drugim oblastima koje su vezane za teren, tako da ja ne bih arheologiju izdvajala. Možda je samo arheologija malo onako egzotična, jer uvek je povezana sa nekom tajnom, sa nekom misterijom, sa nečim nepoznatim, pa je to onako dodatni začin, rekla bih”. 

Najveći deo vremena provodi na terenu, odnosno na iskopinama, a na pitanje kako uspeva da pomiri porodične i poslovne obaveze, odgovara, da kada nešto volite, onda je sve moguće.

“Kad nešto želite i volite to je sve ostvarljivo i to je prosto jednostavno. Morate nešto voleti da biste bili uspešni na svim poljima. Uvek je dobra organizacija, jednostavan recept za tu vrstu uspešnosti već dobrog posla, dobrog stručnjaka u muzeju, dobrog arheologa na terenu kako god ili onog žena u kući i to je nešto opet posebno. Apsolutno su to neke stvari koje treba odvojiti, ali sve se mora voleti. Sve se radi sa istom vrstom energije, što je jako bitno”. 

Do 2002. godine radila je na istraživanjima na lokalitetu u Viminaciju. Nakon toga 2007. godine započela je svoje istraživanje na lokaciji u Starom Kostolcu, kod crkve Svetog Đorđa ili kako je većina meštana zna, Todićeve crkve. Iza nje su godine i godine iskopavanja i pronalazaka, među kojima su i brojni pronalasci na lokalitetu Viminacijum. 

Kako dodaje, tokom duge karijere i brojnih istraživannja, bilo je trenutaka i još uvek ih ima kada pomisli da joj je svega dosta i poželi jednostavno da odustane, ali tada je poslu uvek vrati neko novo otkriće koje joj ne da da odustane.

“Verovatno da ja nosim taj gen mesta gde sam rođena i ove godine sam rekla, ovo je poslednja arheološka kampanja. Međutim, desilo se otkriće i to je ono što prosto arheologu ne da da se zaustavi kad hoće. Znači, otkriće koje stvara tu vrstu adrenalina, goni vas dalje i ja zaista sad ne mogu reći da li ću prekinuti, da li će to biti sledeća arheološka kampanja ili možda neka potonja, ali u svakom slučaju, bilo je mnogo takvih trenutaka, posebno kad su veliki napori, kad vam sve onako preko glave i sunca, 45 stepeni, znoja, ali, kažem, taj adrenalin koji osetite kad se desi otkriće, a to je ono što je suština arheologije, ono što barem mene pokreće to stvara dalje”.

Poslednje otkriće na kome trenutno radi u dvorištu crkve, tek je početak priče o naselju Braničevo, a radi se prema pretpostavkama o rezidencijalnim ili crkvenim srednjevekovnim objektima. Dragana navodi da joj je želja da se upravo ova pretpostavka pokaže kao tačna i da takvo jedno otkriće predstavlja završetak njene duge i ispunjene karijere.

Ovo otkriće je za sada istraženo na maloj ograničenoj površini i ne pruža pouzdane elemente kako bi ga arheolozi definisali u smislu datovanja, hronologije, funkcije, odnosno čemu je objekat služio. Radna pretpostavka je da se možda radi o sakralnom objektu, to jest o crkvi, što bi bio izuzetno značajan podatak ne samo za ovaj lokalitet, već i za srpsku srednjevekovnu arheologiju. 

“To bi značilo da se radi o centru Braničevske episkopije. Za sada nemamo još uvek pouzdane elemente, ali naravno jako bih volela da se moja karijera završi sa nekim takvim objektom, ako ne crkva, onda svakako neki rezidencijalni objekat povezan sa dolascima srednjovekovnih careva Manojla i Jovana Komnina, koji su inače ovde često boravili i u čije vreme je Braničevo dostiglo najveće ekonomske i kulturne prospertite”. 

Ukoliko ne volite ovaj posao i ne radite ga iz srca onda nemojte ni da se bavite arheologijom

Dragana smatra da mladi koji tek odlučuju da se bave ovim poslom treba najpre da ga rade iz srca, a pre svega da ga imaju u grudima.

“Ovaj posao traži jako puno napora, ne samo napora na terenu, fizičkog nego prosto i prilikom interpretacije, analize rezultata, sažimanja nekih elemenata koji se otkriju, sve to prosto zahteva puno srca da bi se neka priča zaokružila u smislu arheološko-istorijske priče koja će biti prezentovana i običnim ljudima i stručnjacima”, zaključuje naša sagovornica.

Dragana Spasić Đurić, svojim napornim radom dokazuje da kada svoj posao volite “iz srca”, kako i sama kaže, onda vam ništa nije teško, pa čak ni to da iako ste pred penzijom radite ruku pod ruku sa mladim kolegama, na otvorenom i ekstremno visokim temperaturama. 

Projekat „Jake, aktivne, poslovne žene za budućnost svih nas” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.