Ko je nadležan za nasilje nad životinjama: „Prepuštene same sebi i malobrojnim građanima“

Beograđanka Aleksandra Studen, koja brine o životinjama na ulici, rekla je FoNetu da je nasilje koje je dečak ispoljio prema mački naišlo na odobravanje njegovog oca, jer je napao zaštitarke zbog saveta dečaku da ne treba da se tako ponaša prema životinjama.

“Rekao je da se danas više vodi računa o životinjama nego o deci. Danas sve češće čujem to kao odbranu dece koja maltretiraju nedužne životinje”, ispričala je Aleksandra Studen, navodeći da ni u mnogim ranijim slučajevima Komunalna milicija i Veterinarska inspekcija nisu pružile pomoć u situacijama nasilja koje su im razni zaštitari iz Beograda prijavljivali.

Advokatica Milica Mančić Kaćurić ukazuje za FoNet da je nasilje nad životinjama regulisano Zakonom o dobrobiti životinja, ali i Krivičnim zakonikom, te da su za to pitanje – u zavisnosti od toga o kojoj se vrsti povrede propisa kojima se štite životinje radi, nadležni veterinarska inspekcija, lovna inspekcija, komunalna inspekcija, ali i policija i javno tužilaštvo.

Ona je ukazala na to da građani mogu da se obrate inspekcijskim organima podnošenjem prijave ukoliko primete bilo koju vrstu nedozvoljenog postupanja prema životinjama. Takođe, kako je naglasila, ukoliko se nedozvoljenim postupanjem prema životinjama vrši krivično delo, građani mogu podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu, a ukoliko – kao u slučajevima kojima je svedočila zaštitarka Aleksandra Studen, nadležni ne reaguju na prijave građana, oni se mogu obratiti zaštitniku građana kome treba da podnosu pritužbu na rad inspekcije.

Međutim, zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je FoNetu da do sada nije dobijao pritužbe građana na nepostupanje nadležnih u slučajevima nasilja nad životinjama.

S obzirom na to da su zaštitari dobili komentar Komunalne milicije da ne mogu da reaguju u slučaju nasilja dečaka nad mačkom, jer je reč o maloletniku, advokatica Mančić Kaćurić objašnjava da bi u slučaju da je dete učinilo prekršaj usled nedostatka nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, upravo oni trebalo da budu kažnjeni za prekršaj kao da su ga sami učinili.

S druge strane, maloletniku starijem od 14, a mlađem od 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se maloletniku starijem od 16 godina, a mlađem od 18, mogu izreći vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna, objasnila je Mančić-Kaćurić.

Samo sud može maloletniku izreći vaspitnu meru, novčanu kaznu, kaznene poene, kaznu maloletničkog zatvora i zaštitnu meru, dodala je.

Advokatica tvrdi da se u praksi mnogo veći broj krivičnih prijava podnese nego što se donese presuda kojima se okrivljeni proglasi krivim za postupke, a oni se uglavnom pokreću zbog ubijanja i mučenja pasa.

Prema rečima zaštitarke Aleksandre Studen, na brojne pozive i upite upućene Veterinarskoj inspekciji niko ne odgovara.

Na molbu FoNeta Sekretarijatu za informisanje Beograda da obezbedi sagovornike iz Komunalne milicije i Veterinarske inspekcije kako bi razjasnili nadležnost i proceduru u slučajevima nasilja nad životinjama, odgovoreno je da im je iz Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju rečeno da je pitanje potrebno uputiti Ministarstvu unutrašnjih poslova, s obzirom na to da je Krivičnim zakonikom zlostavljanje životinja definisano kao krivično delo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova do objavljivanja teksta, nakon 14 dana, nije odgovorilo na upit.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tvrdi da su za prijave nasilja nad životinjama nadležni osnovno javno tužilaštvo i policija, ali navodi i Veterinarsku inspekciju kao jednu od adresa na koje se građani mogu javiti.

Prema navodima Ministarstva, policiji se prijavljuje kršenje člana 269 Krivičnog zakona, odnosno krivično delo „ubijanje i zlostavljanje životinja“, dok se Veterinarskoj inspekciji prijavljuje kršenje Zakona o dobrobiti životinja, koji zabranjuje zlostavljanje životinje i lišavanje života, osim u slučajevima i na način propisan tim zakonom.

Zaštitarka Aleksandra Studen naglasila je da su životinje, zbog izostanka reakcije nadležnih, prepuštene same sebi i malobrojnim građanima koji se brinu o njima, ali da ni oni nisu svemogući.

Kao osnovni razlog prisustva velikog broja nevlasničkih pasa i mačaka na ulici, ona je navela izostanak sterilizacije.

Podsetila je i na to da je obaveza Veterine Beograd da se stara o sterilizaciji pasa i mačaka sa ulice, koju Grad pritom plaća. Ipak, kako tvrdi, Veterina više ne dolazi na pozive građana i ne obavlja sterilizaciju uličnih životinja.

“Pre su donosili klopke, lovili ih i sterilisali, a onda sutradan vraćali na lokaciju, ali sada to više ne rade”, rekla je ona, dodajući da Veterina Beograd sada više ni ne odgovara na pozive građana, te da su nezvanično saznali da ta služba dolazi samo po pozivu preduzeća koja traže sterilizaciju životinja na njihovom posedu.

Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić rekao je FoNetu da takvi navodi nisu tačni i da zbog postojanja liste čekanja za sterilizaciju pojedini građani žele da brže dođu na red, te da se zato obraćaju medijima, misleći da ih se Veterina plaši.

“Građani mogu da prijave životinje za sterilizaciju, da ih uhvate i donesu, mi ne možemo da dolazimo i da ih lovimo”, kazao je Grubić, navodeći da poseduju svega četiri-pet klopki, pri čemu im je jedna ukradena sa terena pre godinu dana, a reč je o skupoj opremi.

Osim nedostatka klopki, Grubić je kao razlog za nemogućnost izlaska na teren i hvatanja životinja radi sterilizacije naveo i to što su se ranije pojedini građani bunili protiv postavljanja klopki.

“Jedni traže da dođemo i uhvatimo životinje, drugi ne daju. Ne možemo svima da ugodimo”, dodao je Grubić.

Za zlostavljanje životinja predviđene su različite kazne – u zavisnosti od toga da li se radi o krivičnom delu ili prekršaju.

Tako Krivični zakonik za ubijanje, mučenje i zlostavljanje životinje propisuje novčanu ili kaznu zatvora do dve godine, dok je kazna za isto krivično delo većeg broja životinja propisana novčano ili u vidu zatvora do tri godine.

Kada je reč o sankcijama za učinjeni prekršaj, u pitanju su novčane kazne u rasponu od 100.000 do milion dinara za prekršaj koji učini pravno lice, od 50.000 do 500.000 ako je reč o preduzetniku i od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice.