Srbija kupila helikoptere, Hrvatska avione, Albanija će praviti oružje: Region se sve više naoružava

Da oslobađanje poreza za kompanije koje se bave proizvodnjom oružja, uz druge prateće benefite koje će uživati vojno-industrijski kompleks u Albaniji, predstavlja potez koji se može bazirati na dva osnovna stuba, kaže u razgovoru za Danas predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB) Aleksandar Stojanović.
 
Prvi stub, objašnjava sagovornik lista Danas, tiče se dnevne politike i sticanja lakih političkih poena kod konzervativnog dela populacije, što je mehanizam primenjivan i u drugim zemljama.
 
"Drugi ima veze sa profitabilnošću vojne industrije i zarade koju ona može doneti ne samo kompanijama, već i političarima koji olakšavaju njihovo poslovanje. Ni to nije nikakva novost. Teško je, mada ne i nemoguće, poverovati da će Tirana napustiti sigurni put punopravne i poslušne članice NATO-a, samo da bi kroz unilateralni razvoj svoje vojne industrije i nekih nerezonskih poteza ugrozila regionalnu bezbednosnu arhitekturu", ukazuje Stojanović.
  
Zbog toga Danasov sagovornik smatra da Srbija ili bilo koja druga zemlja u regionu ne treba da se u ovom trenutku osećaju ugroženom zbog Albanije.
 
"Što ne znači da naš obaveštajni aparat ne treba da prikuplja podatke važne za Srbiju u ovom kontekstu", ističe Stojanović.
 
Hrvatska je povećala budžet za odbranu na 122 odsto, što je tokom obeležavanja hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" naglsio premijer Andrej Plenković. Hrvatska ima u planu nabavku američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS, modernog zapadnog tenka za hrvatsku vojsku, "kao i modernizaciju i opremanje Hrvatske ratne mornarice, što je posebno važno u ovom mandatu".

Za razliku od Hrvatske, Albanije i Srbije, koja se takođe "u većoj meri naoružava", Bosna i Hercegovina tapka u mestu po tom pitanju.
 
Prema Stojanovićevom mišljenju, sve veći budžeti za odbranu i naoružanje u zemljama Balkana svoj uzrok mogu imati i u analiziranju bezbednosnih kretanja u svetu.
 
"Stvaranje višepolarnog sveta danas je neuporedivo bliže nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina, a ratovi u Gruziji, Ukrajini i na Bliskom istoku u poslednjih dvadeset godina svedoče u prilog tome da se svet menja i da kraj Hladnog rata nije ujedno postao i kraj istorije sukobljavanja, o čemu je pisao Frensis Fukujama, jedan od akademskih promotera novog svetskog poretka po američkom modelu", naglašava ovaj sagovornik.
 
Kako kaže, sve to se to preslikava i na stanje u regionu.
 
"Naoružavanje je samo jedna od posledica tih kretanja", ističe Stojanović.
 
On dodaje da osavremenjivanje ratne tehnike, unapređivanje vojnog školstva ili obnova kasarni nije ništa loše i to je deo obaveza koje vlast ima prema sistemu odbrane zemlje.
 
"Problem nastaje kad se vojna pitanja politički instrumentalizuju i kada vojska, praktično, postane poligon za 'premeravanje' sa okolnim zemljama. To je naročito opasno u našem okruženju u kojem dominiraju članice NATO-a, ali koje je, i mimo toga, već znalo da 'proizvodi više istorije nego što može da konzumira', kako je govorio Vinston Čerčil", kaže on.
 
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku tenzije ostaju samo političkog tipa.
 
"Smatram da će takve biti i u budućnosti, sve dok interes vladajuće političke oligarhije ne bude drugačiji", ukazuje Stojanović.
 
Stojanović primećuje da su rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski rat pokazali da odgovor centara moći na Zapadu nije zadovoljavajući, u smislu odlučnosti i efikasnosti delovanja, što sasvim sigurno neće proći nezapaženo u zemljama koje neskriveno ističu teritorijalne pretenzije, a koje uz to imaju nuklearni arsenal.
  
"Jedna od takvih je Kina i njen spor sa Tajvanom, odnosno želja da ovo ostrvo vrati pod svoj domen uticaja. Tenzije u Južnom kineskom moru, velike vojne vežbe, intenzivan razvoj ratne mornarice, raketno gađanje maketa američkih nosača aviona, otvoreni strategijski kurs po kom Peking želi da do stogodišnjice revolucije ostvari punu kontrolu nad Tajpejom ubedljivo svedoče, bolje nego bilo koji zapaljivi govor Si Đinpinga, da se Kina sprema za rat. U ovom trenutku nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti", kaže Stojanović.
 
Tada, nastavlja isti sagovornik, na udaru će biti Tajvan, ali i američki interes, budući da je general Daglas Makartur za Tajvan govorio da se radi "o nepotopivom nosaču aviona SAD na Dalekom istoku".
 
"Kakav će odgovor Vašingtona biti na eventualni kineski udar ostaje da se vidi", zaključuje Stojanović.