Biciklisti među najugroženijima u saobraćaju: Najveći problem manjak staza

Pavle Batanjski pao je sa bicikla na neravnoj stazi neposredno pred Brankov most. I taj put nije bio jedini – pre nekoliko godina je doživeo i saobraćajnu nezgodu.

„Nije me direktno udario, ali očešao me je automobil, i posle toga sam završio u Urgentnom centru – opet, srećom, nije bilo ništa ozbiljno, ali je taj događaj na mene ostavio posledice. Dugo posle toga nisam uopšte želeo da vozim bicikl, plašio sam se, nisam bio siguran u saobraćaju“, kaže za N1 biciklista Pavle Batanjski.

Pavle je tada nosio i kacigu, iako ona nije obavezna po zakonu.

Agencija za bezbednost saobraćaja je ove godine pokrenula kampanju pod sloganom „Gledaj da te vide“, te upozoravaju da zaštitna oprema život spasava.

Oni koji su na biciklu svaki dan kažu da najveći problem bezbednosti leži u tome što nema dovoljno staza, pa su biciklisti primorani da se kreću kolovozom.

„Biciklistu neće spasiti ni prsluk, ni kaciga ukoliko imamo vozilo koje je teško nekoliko tona i koje se kreće 80 km na sat, i pritom ne poštuje tog biciklistu. Znači, isključivo adekvatna infrastruktura i zakoni koji štite bicikliste kao ranjive učesnike u saobraćaju su srž povećanja bezbednosti biciklista“, kaže Marko Mazalica, predsednik Novosadske biciklističke inicijative.

Dok najviše kilometara biciklističkih staza ima u Beogradu i Novom Sadu, u Boru, Smederevu i Valjevu ih uopšte nema.

Razvoj biciklističkog saobraćaja
Za razliku od većine evropskih zemalja, u Srbiji ne postoji dokument koji se bavi razvojem biciklističkog saobraćaja na nacionalnom nivou.

„U Parizu je opšte ograničenje brzine 30 km na sat, u Tokiju 40 km na sat. Ako uzmete takvo ograničenje u Beogradu od 30 km na sat, i mogućnost da biciklom stignete pre nego automobilom, u stvari ćete popularisati korišćenje biciklističkog saobraćaja i smanjenje putničkog“, navodi profesor Milan Vujanić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Biciklistička udruženja su pre dve godine sastavila strategiju za razvoj biciklističkog saobraćaja u Srbiji, koja je upućena nadležnom Ministarstvu, ali još nije usvojena.

Ni redakcija N1 nije dobila odgovor od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanje zašto ovaj dokument još ne postoji.

(Autorka: Ina Džakula, polaznica Letnje škole novinarstva N1)