Potencijal "zelene tranzicije" Srbije: Da li država zna šta da uradi sa prirodnom energijom?

Međutim, ističe da postoji problem što se ne zna šta da se sa tim potencijalom uradi, piše N1. 
 
Dodala je i da iskustvo drugih zemalja u zelenoj tranziciji pokazuje da trošak padne na krajnje korisnike - domaćinstva.
  
"Nacionalni energetski klimatski plan i sada Nacrt strategije energetike za Republiku Srbiju su dva bitna dokumenta, koji nam dalju neki cilj. To je da 2050. budemo klimatski neutralni. Dvadeset šest godina u domenu energetike je kratak period. Verujem da je ovo ambiciozan cilj, ali da može da se dostigne", rekla je ona za N1.
 
Izazov, kako kaže, jeste što su obnovljivi izvori energije neupravljivi.

"Energiju imamo kada sunce sija odnosno vetar duva. Kada ih nema, nemamo energiju. Treba ulagati u infrastrukturu. Što se tiče potencijala, nemamo problem. Ali, to ništa ne govori, koliko govori to što ne znamo šta da radimo sa tim potencijalom. Imamo potencijal u hidroenergiji. Do 2030. bi trebalo 45 odsto ukupne električne energije da dolazi iz obnovljivih izvora, što uključuje i hidro i solar i vetar", ističe Stojković Terzić.
 
Govorila je i o izazovima zelene tranzicije, rekavši da se ne radi samo o tehnološkom izazovu, već i političkom, regulatornom ekonomskom i društvenom.
 
"Što se tiče tehnologije, to je ulaganje u infrastrukturu, mrežu, u kapacitete za skladištenje energije, modernizaciju i monetizaciju mreže. Sa druge strane, ekonomski gledano, energetska tranzicija košta i to neko mora da plati i odakle da se nabavi novac za investicije. Iskustvo drugih zemalja je pokazalo da trošak padne na krajnje korisnike, na domaćinstva i industriju, tako da će to sigurno biti i kod nas, u nekoj formi", navodi sagovornica N1.
  
Na pitanje znaju li građani čemu služe solarni paneli, kaže da se svest građana poboljšala oko ovog pitanja.
 
"Svest građana se poboljšala, ali smo daleko od svesti koji imaju u zapadnoj Evropi… Za prve dve godine instaliran je kapacitet od 50 megavata, što je jako malo. Verujem da ljudi nisu voljni da investiraju u solarne panele na krovovima, jer je povratak investicije jako dug. Zbog niske cene električne energije, da bi se investicija isplatila treba da prođe deset ili 12 godina", objašnjava za N1.
 
Istakla je i da ekstremne vrućine sa kojima se susrećemo svakog dana mogu da podignu svest o klimatskim promenama, kao i da energetika, kao oblast, doprinosi istim u velikoj meri.