Da li je Vučić lojalan Evropskoj uniji?

"Za EU je ovo centralan projekat. Brisel je postavio sebi za cilj da postane u većoj meri nezavisan od izvoznika sirovina kao što je Kina. Do 2030. godine bi deset odsto godišnjih potreba za važnim sirovinama trebalo da bude pokriveno uz pomoć domaćeg rudarstva – ukoliko u Evropi postoje zalihe. U to spada i litijum. Nemačka vlada nastoji da smiri duhove", piše u tekstu koji potpisuju tri autorke Dana Hajde, Judit Henke i Olga Šer.
 
U tekstu se podseća i da je Kina je jasno izrazila interesovanje za zalihe litijuma, ali da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno rekao u razgovoru za Handelsblat: "Mi smo lojalni Evropi". Ocenjuje se i da saradnjom na planu sirovina, Vučić hoće da demonstrira pouzdanost Srbije.
  
Sagovornici Danasa različito gledaju na to kako tekst u nemačkom listu problematizuje pitanje litijuma i odnosa Evropske unije i Srbije.
 
Dragomir Anđelković, politički analitičar, ocenjuje da je problem što veliki protesti u Srbiji dopiru do zapadnog javnog mnjenja.
 
"Briselskoj administraciji nije moralni problem da ignoriše Vučićev autoritarizam ako joj koristi. Pravi se da je u Srbiji sve normalno. Međutim kada kod nas dođe do velikih protesta to privlači pažnju zapadnih medija. Onda i građani EU članica počnu da primećuju da je nešto trulo u državi Srbiji i da je čudno da Brisel podržava srpskog diktatora Vučića. Onda i EU vođstvo može da se nađe u problemu jer građani nisu beskrupulozno pragmatični kao političari. Zato litijumski projekat srpskog režima postaje problem za njih", smatra Anđelković.
Pročitaj još
 BIRODI: Vučić ustavom nije nadležan da vodi dijalog o litijumu
 Institut o pretnjama Matkoviću: U zemlji u kojoj se naučnicima preti smrću nema slobode
 Ambasada Nemačke o protestima protiv litijuma: Zabrinutost građana shvatamo veoma ozbiljno
Žarko Ristić, poslanik Narodnog pokreta Srbije, kaže da je suština u zavisnom položaju Srbije.
 
"Srbija je danas više nego ikad, u toliko zavisnom položaju da nije čak ni u stanju da glasno izgovori šta je njen interes. EU nakon više godina teških spoljnopolitičkih odluka je rešila da svoje ekonomske interese nadomesti u zemljama poput Srbije. Trka sa vodećim ekonomijama sveta je izgubljena u velikoj meri i za Nemačku, a kamoli za manje zemlje Evrope. Litijum kao trenutno veoma bitna mineralna sirovina za proizvodnju baterija, pre svega za mobilne telefone poput nemačkog Simensa, je šansa koju nemačka industrija mora da iskoristi", navodi Ristić.
 
Kako ističe, naravno da Nemačka nema interes da to kopa na svojoj teritoriji, "i zato se trudi da tu sirovinu dobije tako reći iz svog interesnog dvorišta, odnosno doline Jadra". 
 
"Nemačka je trku za proizvodnjom električnih automobila odavno prepustila Kini i drugim zemljama. Ali može još uvek da se takmiči na regionalnim tržištima uz pomoć jeftine sirovine koju bi dobijali u Srbiji, bez potrebe poštovanja visokih ekoloških standarda. Prilike koje su trenutno u svetu, ne idu na ruku nikada velikoj industrijskoj sili poput Nemačke. Da nas je Nemačka ikada videla kao svoje partnere, primili bi nas u EU još pre mnogo decenija, sada je svima jasno da oni na nas računaju kao na teritoriju jeftinih sirovina", smatra Žarko Ristić.
  
Filip Tatalović, poslanik DS, ukazuje na svest o odbrani evropskih vrednosti na Balkanu.
 
"Izvor problema je veza koja je ostvarena između prljave vlasti, prljavog novca i prljave tehnologije, sve se dešava u tom trouglu, a vođe EU, barem kako sada stoje stvari, ne znaju kako da izađu iz ovog trougla. Trenutni pristup EU prema Srbiji gde mi dobijamo autokatiju u zamenu za kratkoročno rešavanje jednog prioriteta na agendi, može sve da nas košta mnogo, i da dovede do suprotnog efekta. EU želi da istisne uticaj Kine i Rusije, a ovako rizikuje da dobije suprotan efekat", zaključuje Filip Tatalović.