Suše Srbiji uzele više od četiri milijarde evra: Država spora u primeni zaštitnih mera

Učestalija pojava suša je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna, „prirodna“ pojava usled promena klimatskih uslova, piše Nova ekonomija. 

Porast globalne temperature, izazvan klimatskim promenama, dovodi do povećanja isparavanja vode iz tla i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. 

Isto tako, u mnogim regionima, kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postaju duži. 

„Iako ukupna količina padavina možda ne opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljavaju duže sušne periode“, kaže profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević. 

Takođe, svedoci smo ranog dolaska “paklenih” temperatura kod nas i u svetu – u čemu klimatske promene, opet, imaju udela. 

Sa povećanjem broja i intenziteta toplih talasa dodatno se „pojačava“ suša i dolazi do smanjenja dostupnosti vode za poljoprivredu, piće i industriju. 

Ove promene imaju značajne posledice po poljoprivredu, vodosnabdevanje i ljudsko zdravlje – suše dovode do smanjenja prinosa useva, nestašice vode, povećanja rizika od šumskih požara i degradacije zemljišta. 

“Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 – 2020. godina, iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima.”, ističe se u dokumentu Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada usvojila krajem 2023. godine. 

„Iako su gubici povezani sa ovim sušama bili značajni, odgovori Vlade su uglavnom bili reaktivni i ad hoc, nakon završetka sušnih perioda„, navodi se u Nacionalnom planu za sušu iz 2020. godine. 

Više pročitajte na LINKU.