Kulturno leto: Dečije povrede na letnjoj sceni

Dečije povrede su predstava koja se utoliko teško može odrediti ili svrstati, to je komad bez unapred zadatog osnovnog motiva, u kome slike, namerno ispreturane u vremenskom sledu, dopuštaju različita viđenja, drugačije sastavljanje i rastavljanje od strane gledalaca.

Kao da je sledio trag onog Jesenjinovog stiha da „sve što živi ožiljak svoj ima“, autor ove predstave povremene susrete dvoje protagonista uvek smešta u prigode kada neko od njih, ili oboje, izražavaju telesni ili duševni bol.

Ovaj naizgled patetični siže, međutim, oblikovan je crnohumornim nijansama, koje akterima dopuštaju da istupe iz tipskih likova, odnosno da izgrade kataktere ljudi, čija bliskost počiva na međusobnim pričama o bolu. I u svetu odraslih potrebno je saosećanje i simpatija, a povrde i ožiljci uvek su izraz dečije nespretnosti, u balansiranju telom ili emocijama – nezavisno od životne dobi.

Rediteljski svedena, u duhu piščevog nastojanja da izbegne melodramu, ova predstava najajči utisak ostavlja svojom jednostavnošću, od funkcionalnih kostima Dragice Laušević, do scenografije Eme Stojković Jerinić.

Značajan podsticaj u rediteljskom čitanju Radživa pružila je muzika MuNic i Stevana Radulovića – koja pomalo asocira na nabolje filmske kompozicije Nina Rote. Najveći kvaliteti režije Ivana Vukovića su vešto korišćenje scenskog prostora, i uspostavljanje oštrih amplituda u igri glumaca, u kojima se razvejavaju sva uigrana očekivanja publike, i grade nepredvidivi prizori.

Sloboda Mićalović i Vuk Kostić, lepo, pitko i uverljivo interpretiraju karaktere glavnih likova, Kajlin i Daga. Publika Kulturnog leta osetila je emotivni naboj ove scenske igre, nagradivši glumački par dugim srdačnim aplauzom.

Brojnost publike, koja je uveliko nadmašila kapacitet Letnje scene Kulturnog centra, baš kao i prošle godine, pokazuje da se ova manifestacija već ustalila, odnosno da su posetioci prihvatili novi slogn, i – zaigrali sa kulturom.