Starački domovi u Srbiji: Kontrole retke, propusta mnogo

Porodice u Srbiji se suočavaju sa sve težim izborom – gde i kome poveriti brigu o njihovim najstarijim članovima. Incidenti u domovima za stare o kojima se s vremena na vreme čuje u medijima ili negativna iskustva pojedinih korisnika i porodica – često neprijavljena nadležnim organima – s razlogom produbljuju nepoverenje prema ovim ustanovama. Posebno kada se radi o privatnim domovima, pitanje je – da li oni uopšte poseduju licencu. Kontroliše li iko njihov rad? Ko to (ne) čini?

Nedovoljan broj inspektora

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, inspekcijski nadzor nad domovima za stare sprovodi ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, preko inspektora socijalne zaštite. U Vojvodini taj nadzor vrši nadležni pokrajinski organ. Pored toga, a kada se imaju u vidu prethodni incidenti i nesreće, za zaštitu od požara zadužena je služba Ministarstva unutrašnjih poslova, a za proveru ispravnosti hrane sanitarna inspekcija.

Brojke glase ovako: u Godišnjem planu inspekcijskih nadzora inspekcije socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za 2025. godinu navedeno je da njega realizuje ukupno 20 inspektora socijalne zaštite, i to 10 na nivou Republike, osam na nivou Pokrajine i dva na nivou Grada Beograda.

Privatnim ustanovama licencu za rad izdaje pomenuto ministarstvo. Da bi ustanova dobila dozvolu ona mora da ispuni zakonske uslove, koji se prevashodno tiču lokacije objekta, odgovarajuće opreme, održavanja lične i higijene prostora, kapaciteta prostorija, ishrane, kadrova. Takođe, mora da ima plan zaštite od požara.

Pored poslova inspekcijskog nadzora, inspektori socijalne zaštite Ministarstva od 2013. godine obavljaju i poslove licenciranja te je u njihovoj nadležnosti i suspendovanje i oduzimanje licenci.

U Godišnjem izveštaju o radu inspekcije socijalne zaštite za 2024. godinu navodi se da je u toj godini izvršen svega jedan redovan inspekcijski nadzor, vanrednih – 83, a utvrđujućih nadzora (po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dobijanje licence) – 76.

Inspekcijski nadzori u socijalnoj zaštiti uglavnom se sprovode kroz vanredne inspekcijske nadzore, povodom incidentnih situacija ili po saznanju o postojanju ilegalnog pružaoca usluga – što su  neregistrovani subjekti, bez licence za rad – i po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dobijanje licence za pružanje usluga socijalne. 

Tako je u januaru 2025. godine Inspekcija socijalne zaštite zatvorila jedan dom za stare u Beogradu, koji je tada bio u procesu dobijanja licence. Inspektorka socijalne zaštite za RTS je navela da je dom kontaktirala, navodno tražeći mesto za baku. Iako još uvek nije imao izdatu licencu, dom se reklamirao, a u trenutku inspekcijskog nadzora, imao je 25 korisnika.

Razlog za ovakav način funkcionisanja inspekcijskog nadzora, može se zaključiti u izveštaju, prvenstveno leži u nedovoljnom broju inspektora socijalne zaštite, zbog čega nije moguće obezbediti kontinuirane redovne inspekcijske nadzore i kontinuitet kontrole.

Ključni nedostatak u inspekcijskom nadzoru, prema mišljenju Nadežde Satarić, socijalne radnice i predsednice Udruženja građana „Snaga prijateljstva – Amity”  jeste što nema redovnih kontrola bez najave dolaska.

„Plan kontrole ustanova se pravi na godišnjem nivou i najavljuje se početkom godine gde će doći Inspekcija socijalne zaštite. To nije dobro, jer će se svako pripremiti za najavljenu kontrolu. Vanredne kontrole se uglavnom sprovode po prijavama”, kaže ona. 

Same ustanove, kako kaže, jednom godišnje treba da sprovode internu evaluaciju kvaliteta pruženih usluga, koja uključuje ispitivanje zadovoljstva korisnika, odnosno njihovih zastupnika rada, te da o tome napišu izveštaj koji treba da bude dostupan stručnoj javnosti. 

„Nisam primetila da to funkcioniše u praksi (ni na jednom sajtu privatnog doma nisam pronašla takav izveštaj). Takve loše prakse ostavljaju dovoljno prostora za lagodnije ponašanje vlasnika/rukovodipoca domova pa i na pojavu propusta u radu (nema socijalnog radnika, nema dovoljno negovatelja, veći broj korisnika od propisang kapaciteta..)”, navela je Satarić.

Sprema hranu ko stigne

Boom 93 sproveo je anketu o iskustvima sa staračkim domovima.U anketi su učestvovali građani čiji su članovi porodice boravili u domovima u Beogradu, Leskovcu, Požarevcu, Kikindi, Smederevu, Zrenjaninu i Vrnjačkoj Banji. Sve privatne ustanove koje su naveli anketirani građani pronađene suu registru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, što znači da sve posluju sa licencom. Oko polovine ispitanika je zadovoljno.

„Ogroman je broj privatnih domova u Srbiji, prema podacima s početka ove godine. Bila sam u oko 10% od njih i imam potpuno različita iskustva i utiske. Negde su odlični uslovi, posvećeno osoblje, korisnici i srodnici su zadovoljni uslugom, a ima, i to više, onih gde situacija nije zadovoljavajuća i gde nikome ne bih preporučila da smesti svoju dragu osobu. Nama se kao udruženju uglavnom javljaju srodnici koji su nezadovoljni uslovima smeštaja svojih dragih osoba i uslugama koje oni u domovima dobijaju. Žale se na neljubazno osoblje, na nedostatak osoblja, na lošu i jednoličnu hranu, posebno za večeri i doručak, na skupe zdravstvene usluge, jer skoro sve moraju naknadno da plate, mimo redovne cene doma”, navodi Nadežda Satarić.

S obzirom na to da su u pitanju bile licencirane privatne ustanove, pojedina iskustva koja su korisnici navodili u anketi su zabrinjavajuća. 

Bilo je, takođe, više primedbi na ishranu korisnika.

„Ne postoji odvojen prostor za ishranu, maltene hodnik gde se i kuva, gde se jede, kisele kupus sami. Spremaju hranu ko stigne u prolazu, a ne profesionalni kuvari”, glasi jedan od odgovora.

Drugi anketirani navode žalbe na premale porcije, kao i da retko imaju mesa. 

„U pitanju je žena korisnik koja je baš smršala tamo. Večera se završava u 18h, pa bude gladna. Možda je to u takvim uslovima i u redu”, kaže ovaj anketirani.

Jedan od anketiranih kaže da o ishrani od samog korisnika nisu mogli saznati, budući da je u pitanju teško pokretna i stara osoba sa uznapredovalom demencijom, ali je njen izgled ukazivao na probleme.

„Izgled i opšte stanje koje je ličilo na izgladnelost i nedovoljno unošenje tečnosti. To su i lekarski pregled i laboratorijske analize potvrdile. Osoba je za 3 meseca izgubila sigurno oko 20 kg, možda i više. Nismo imali informacije, ali je bilo vidno. Bilo je strašno i videti.”

Problemi postoje i kada su u pitanju prostorije u određenim domovima. Tako jedan od anketiranih navodi da korisnici  „borave u pretrpanim sobama i hodnicima”.

Pojedini članovi porodice nisu imali prilike ni da vide kako izgledaju sobe u kojima su smešteni korisnici.

„Sobu nismo nikada videli. Nije bilo dozvoljeno. Posete su bile samo kada se najavimo i u hodniku pored vrata, a kada bi bilo toplije vreme u dvorištu. Ja sam sestra i nisam imala starateljstvo, ali mislim da je to bilo pravilo za sve. Osoblje nije davalo realne informacije, pa smo prestali i da pitamo. Pokušali kod vlasnika i ništa”, glasi jedan od odgovora. 

Koliko je teška licenca

Da se nadzori sprovode kada dođe do incidenta ili po saznanju o nelegalnom poslovanju, svedoče slučajevi koji su ukazali na sistemske propuste. 

Jedan od primera je iz januara 2025. godine, kada  je u domu „Ivanović“ izbio požar u kome je život izgubilo 11 korisnika. 

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da je Uprava za vanredne situacije MUP-a Srbije još krajem 2018. godine utvrdila niz nepravilnosti i nedostataka u zaštiti od požara u domu „Ivanović”, ali nikada nije naložila da dom bude zatvoren. Inspekcija je ovom domu pre sedam godina dala 45 dana da ispravi inspekcijom utvrđene nezakonitosti. 

Uprava doma je, međutim, taj nalog potpuno ignorisala. Inspektori su došli u kontrolni nadzor 2019. godine i ustanovili da je samo jedan od pet nedostataka ispravljen, da obavezna unutrašnja hidrantska mreža ne postoji, te da je komisija, koju su vlasnici angažovali pošto im je licenca istekla, lažirala nalaze o zaštiti od požara, piše BIRN.

Uprkos svemu, dom „Ivanović” je 2021. godine dobio od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novu licencu, a povećan je i njegov kapacitet.

Niz nepravilnosti u radu domova pokazao je i vanredni inspekcijski nadzor Privatnog doma za smeštaj starijih lica "Milidom lux" u Malom Mokrom Lugu, u kom su dva korisnika izgubila život u požaru.

Upravo ispunjavanje kriterijuma iz oblasti protivpožarne zaštite najsloženije je u procesu dobijanja licence, navodi za Boom 93 Saša Ristović, sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih. Ocenjuje da je taj proces najduži, a možda i najskuplji pored zidanja ili prepravljanja objekta.

Kako objašnjava Nadežda Satarić, procedura licenciranja svih ustanova socijalne zaštite, a ne samo privatnih domova za stare, jasno je definisana i dostupna svim zainteresovanima,  ne samo stručnoj javnosti. Inače, kada se dobija prvi put licenca se izdaje na pet godina, a kasnije na šest godina.

Ona objašnjava da su dokumenti koji regulišu ova pitanja dosta dobri, ali da bi se u nekim delovima mogli unaprediti. Takav je, prema njenom mišljenju, deo Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite koji se odnosi na kadrove. U njemu je navedeno da je potreban najmanje jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške (nepokretan ili sasvim teško pokretan korisnik koji je upućen na celodnevu pomoć od strane drugog lica). 

„Nije precizirano da li je ovo u smeni ili sveukupno. Ako se podrazumeva da sveukupno ima jedan negovatelj, to nije dovoljno, jer se sa korisnicima na nezi radi u tri smene. To znači da na kapacitet od 30 korisnika ima tri negovatelja, koji treba da pokriju tri smene svih 30 dana u mesecu, plus da dobiju slobodne dane i godišnji odmor, a to nije moguće. Otuda situacija da u domu u Barajevu gde je izbio požar noću nije bilo nikoga od zaposlenih, što je nedopustivo”, kaže Satarić.

Osvrnula se i na član Pravilnika koji se odnosi na lokaciju objekta, u kome je, između ostalog navedeno da se objekat u kome se pružaju usluge korisnicima nalazi u naseljenom mestu.

„Treba precizirati šta podrazumeva naseljeno mesto. Dom u Barajevu je bio u selu u nekoj livadi sa prilaznim blatnjavim zemljanim putem. A u istom tom članu piše: ’Radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici objekat treba da bude na mestu dostupnom javnom prevozu.’ Da li zemljani put ispunjava taj kriterijum? Mislim da i ovaj deo Pravilnika treba preciznije definisati. U starim pravilnicima je pisalo da naseljeno mesto podrazumeva da je dom u blizini pijace, crkve, javnih ustanova, koje su bitne, i da ima redovan javni prevoz kojim mogu doći i oni posetioci koji ne dolaze sopstvenim kolima. I što je važno, da autobuska stanica bude u blizini. Danas je to sve drugačije”, navodi naša sagovornica.

Od 2004. do 2024. godine inspekcija je izdala 157 zabrana rada ustanovama za smeštaj starih lica, od čega dve u prethodnoj, 2024. godini, i to Domu za smeštaj starih lica „Ruža prijateljstva” Meljak i ustanovi „Naš drugi dom plus” d.o.o. Beograd. Ovi podaci navedeni su na spisku izdatih zabrana za ustanove za smeštaj odraslih i starih Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

A tragedija u Barajevu povećala je broj vanrednih insepkcijskih nadzora. Kako je iz Ministarstva saopšteno u februaru, nakon toga, inspekcija socijalne zaštite je izvršila 16 vanrednih inspekcijskih nadzora i zatvorila pet objekata u kojima su se pružale usluge domskog smeštaja. Od Ministarstva smo zatražili podatke o dosadašnjem broju zatvorenih objekata i najčešćim razlozima za oduzimanje licence, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.

Niko ne sme da prijavljuje

Poseban problem predstavljaju domovi koji posluju bez licence. U javnosti je odjeknuo slučaj požara u objektu u kome su bila smeštena starija lica u naselju Vojka, kada su dve osobe stradale.

Dve osobe su tada uhapšene na osnovu sumnje da su mimo propisa i bez licence za pružanje usluga socijalne zaštite osnovali udruženje i u objekat za smeštaj tog udruženja primili veći broj ljudi nego što je kapacitet objekta.

U februaru ove godine tokom vanrednog, nenajavljenog inspekcijskog nadzora objekta u Aranđelovcu, za koji je postojala prijava da se u njemu pružaju usluge domskog smeštaja odraslima i starijima, inspektore socijalne zaštite kao službena lica na zadatku napali su vlasnik objekta i njegov otac, ugrozivši im bezbednost, saopštilo je Ministarstvo. 

Ministarstvo je, kako se navodi u saopštenju, u tri navrata donosilo rešenja o zabrani rada neregistrovanim subjektima na istoj adresi u Aranđelovcu i to 2008, 2014. i 2018. godine.

Upravo zbog toga što se ne nalaze u registru privatnih ustanova nadležnog Ministarstva, oni inspekciji ostaju ispod radara, a za njih se saznaje na osnovu prijave građana ili nakon incidentnih situacija.

Saša Ristović navodi da Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite  aktivno sarađuje sa Ministarstvom na suzbijanju nelegalnih objekata u kojima se pruža usluga smeštaja odraslih i starih.

„Mi intenzivno radimo na tome i sve kolege koje su članovi našeg udruženja uvek podsećamo na to da, ako u svojoj okolini čuju za takve objekte – da nam jave”, kaže Ristović. 

Ipak, Nadežda Satarić navodi da inspekcija Ministarstva za socijalna pitanja nije nadležna za nelegalne domove jer oni nisu licencirani.

„Oni funkcionišu kao hosteli ili neka druga pravna lica, pa pripadaju pod nadležnosti drugih organa.U njih inspekcija socijalne zaštite može da uđe samo ako se zna da su tamo živeli i usluge koristili neki ugroženi ljudi čiji životi su dovedeni u opasnost ili koji su nastradali u požaru”, objašnjava Satarić.

Koliki je broj ovakvih nelegalnih objekata u Srbiji, prema njenim rečima, niko ne zna.

„Uzbuna se digne samo u slučajevima da se dogodi neki ekces u takvom objektu ili požar, a sve ostalo ostaje ispod radara. Nikoga danas od građana, komšija ne interesuje šta se događa u tuđem dvorištu. Ko sme da prijavljuje, kada ne zna ko stoji iza toga posla?”, ističe naša sagovornica.

Mentor: Filip Mirilović