Ekonomija
Za 10 godina ostajemo bez 1.000 megavata struje na ugalj – da li ćemo imati dovoljno obnovljivih izvora da ih zamenimo?
FOTO: A. Stepanović
Nove elektrane su nasušna potreba Srbije, jer se potrošnja struje u našoj zemlji povećava, no veliki problem predstavlja to što tih kapaciteta još nema, a oni koji su operativni zastareli su i samim tim na “izdisaju, smatra domaća stručna javnost.
Da su nove elektrane neophodne nedavno je izjavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je konstatovao da će za njihovu izgradnju biti potrebno obezbediti više milijardi evra, piše Danas.
– Sad trošimo tri puta više struje nego ranije, pa ćemo da trošimo duplo više i sa veštačkom inteligencijom i vozilima na električni pogon, ali nema novih izvora električene energije. Moraćemo da radimo i ulažemo mnogo para, imaćemo struje, ali ćemo visoku cenu morati da platimo za to, milijarde, milijarde i milijarde evra ćemo morati da ulažemo – rekao je predsednik Vučić, gostujući na TV Prva.
Ono što pak zabrinjava eksperte, pored toga na koji način obezbediti potrebni novac, a da to istovremeno ne znači dodatno se zaduživati, je činjenica da se sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta uveliko kasni.
Kao što je poznato, Srbija u najvećoj meri dobija struju iz termoelektrana, a nije tajna da Evropska unija, ali i domaće zakonodavstvo, traži postepeno ukidanje postrojenja koja rade na ugalj, jer su veliki zagađivači životne sredine.
Obnovljivi izvori energije, koje u našoj zemlji gradi uglavnom privatni kapital, su samo dopunski, a ne zamenski kapaciteti koji u potpunosti mogu da nadokande rad termoelektrana.
Dodatni problem je što su srpske termoelektrane stare, novih nema, a one koje su bile predviđene za zatvaranje prinuđene su da još uvek rade.
Sve to jača bojazan da će u budućnosti Srbija biti sučena sa sve većim uvozom struje koja takođe, usled ekonomske krize i globalne situacije, postaje znatno skuplja na berzama.
Podsećanja radi, dve srpske termoelektrane je već trebalo zatvoriti, ali to se nije desilo. Reč je o Termoelektrani “Morava” u Svilajncu, izgrađenoj davne 1969. godine i Termoelektrani “Kolubara A” za koju je bilo predviđeno da joj poslednji dan rada bude 31. decembar 2023. godine.
Obe su ipak, iako zastarele i dalje operativne, i proizvode struju u onoj meri u kojoj je to moguće.
Zvanično obrazloženje nadležnih zbog čega one još uvek rade je da je u međuvremenu došlo do energetske krize usled rata u Ukrajini te da je njihov rad nužan. S obzirom na aktuelnu situaciju, ne može se konstatovati da takva odluka nije racionalna.
Međutim, ništa nije večito pa tako ni elektrane na izmaku snage, a problem predstavlja to što zamenskih kapaciteta još uvek nema.
Naime, izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana koju je najavila Elektroprivreda Srbije je na svom samom startu. Reč je o projektima vetroparka „Kostolac“ i solarne elektrane „Petka“.
Sa druge strane, ohrabruje što je izgradnja bloka B3 u Termoelektrani “Kostolac” pri samom kraju i može se očekivati da se u dogledno vreme priključi i na distributivnu mrežu Ono što pak ne zadovoljava je to da je reč o novom postrojenju na ugalj, a tendencija da se sa takvim pogonima raskrsti je veoma jaka i u jednom trenutku sa tim će morati da se suoči i Srbija.
Više pročitajte na LINKU.
Sasa
3.7.2024. 11:46
Kostolac B3 je trebao biti 2019te na funkcionalnim probama,kasnjenje je ogromno a EU predvida zatvaranje tj zabranu proizvodnje struje iz fosilnih goriva 2030 te
rade
4.7.2024. 05:28
B3 sto kasnije krene duze ce trajati makar do te 2030 te
Vasa
4.7.2024. 05:42
5.171 mwh je snaga termo sektora oni realno ne mogu preko 3500 mwh pa vec ne radi 1500 mwh,zaposlene imaju na tim pozicijama jos naprimali ljude za novi B3 Kostolac.Nije problem u pogonima problem je u ljdstvu brojnom stanju imaju ih i preko broja a na bittnim mestima ih nema,manite se administarcije i nekoliko sindikata kojih ima na desetine u svakoj radnoj jedinici,treba iskoristiti statut A.D.EPS i naći strateškog partnera prodati mu deo akcija i eps ce vrlo brzo biti najaca firma u regionu