Ekonomija

Zašto poljoprivrednici osiguranje vide kao dodatni trošak, a ne kao sigurnost?

ilustracija/pixabay

ilustracija/pixabay

Sve su češće u našoj zemlji pojave nepoljovoljnih vremenskih uslova – grada, mraza, oluja… ali i pored toga u Srbiji se još uvek osigurava samo do 15 odsto poljoprivrednih površina. Manji poljoprivredni proizvođači tvrde da nemaju računicu da plaćaju osiguranje, dok oni veći kažu da nemaju luksuz da se ne osiguraju.

Problemi poljoprivrednika sa lošim vremenskim uslovima nisu ništa novo. Svake godine preplave nas vesti da je grad uništio maline ili je nevreme upropastilo useve, piše Danas.

Ipak, čine se da ove situacije postaju sve češće, a u tome poljoprivrednicima nimalo ne pomažu klimatske promene kojima smo izloženi.

Ipak i pored toga, još uvek veliki broj poljoprivrednika se ne upušta u osiguranje svojih useva i ploda, već iskušava sudbinu.

 
Zbog toga, mnogi trpe veliku materijalnu štetu, bez mogućnosti da gubitak nadoknade.

Suosnivačica „Be Risk Protected“ platforme i glavna urednica magazina „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić za Danas navodi da se u Srbiji osigurava do 15 odsto poljoprivrednih površina, posmatrajući celokupnu teritoriju.

 
„Ukoliko se posmatra segmentirano, osiguranje poljoprivrede jeste zastupljenije na područjima gde su štete učestalije. To znači, da poljoprivrednici koji trpe štetu češće imaju svest o tome koliko je osiguranje značajno“, objašnjava ona.

S druge strane, kako kaže, takva situacija ne odgovara osiguravačima jer je onda izvesno da će oni koji se osiguravaju štetu i imati.

„Ipak, osiguravajića društva nude ove polise osiguranja, a nedavno je jedna osiguravajuća kuća ponudila i onalajn polisu. Osim toga, pojedini osiguravači su obezbedili i onlajn prijavu štete“, ističe Lapčić.

Ona smatra da bi svi poljoprivrednici trebalo da osiguraju svoje useve.

„S obzirom na to da svedočimo sve većim vremenskim neprilikama, da su učestali oluje, poplave, grad, suše te da će, prema svim stručnim analizama, ovi rizici biti sve učestaliji, mesta za dvoumljenje da li je osiguranje potrebno nema“, naglašava sagovornica Danasa.

Ona smatra da uz subvencije, poljoprivrednici ne gube mnogo.

„Poljoprivrednici dobijaju subvenciju za osiguranje od države, a neke lokalne samouprave dodatno subvencionišu polisu pa je učešće poljoprivrednika mininalno ili ga uopšte nema“, smatra Lapčić.

Međutim, kako dodaje, većina poljoprivrednika još uvek ne prepoznaje značaj osiguranja.

Više pročitajte na LINKU.