Koreograf bugarske plesne grupe: Lice romske zajednice i devojaka u performansu je vrlo snažno

ChronoRAY je simbolička igra vremena i prosvećenosti.

“Termin chrono označava kontinuum vremena, narativ i istraživanje vremenskih tema unutar performansa. S druge strane, RAY priziva slike svetlosti, energije i otkrovenja, implicirajući osvetljavanje, odnosno spoznaju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Spojem ova dva koncepta, iznalazimo termin ChronoRAY, koji nudi putovanje kroz vreme, preko unutrašnjih i spoljašnjih granica koje razdvajaju, ali istovremeno predstavljaju preduslov za povezivanje. Video mapiranje služi kao vodič, prikazujući skrivene istine, sećanja i mogućnosti”, navodi se na sajtu Dancing Histories.

Kako se dalje navodi, performans postavlja pitanja o potrebi za povezivanjem kao večnom delu ljudske socijalne egzistencije, razumevanju i smislu, i cikličnoj prirodi vremena.

Kako Živko Želiaskov kaže za Boom 93, bilo je jako teško odabrati lokaciju za performans.

“Proveli smo nekoliko meseci tražeći pravu lokaciju, budući da je proces stvaranja vrlo povezan sa lokacijom. Pre nego što smo započeli bilo kakvu aktivnost na projektu, morali smo da provedemo mnogo vremena istražujući mesto, njegovu funkcionalnost i način na koji možemo da razvijemo koncept u vezi sa mestom na kome nastupamo”, kaže Želiaskov.

Upravo je lokacija bila ono što ga je inspirisalo da kreira performans.

“Mnogo je lakše napraviti nešto na sceni, gde je sve udobno. Imate “black box”, imate udoban pod, ali sasvim je drugi proces kada kreiramo projekat za ovako specifično mesto. Dakle, proces je drugačiji i koraci su drugačiji. Moramo da razmišljamo o mnogo stvari. Naravno, najvažnije je zaštiti igrače, koji moraju vrlo dobro da poznaju svaki detalj lokacije i budu sigurni kada se pokreću”, navodi Želiaskov.

Deo priprema za performans bile su radionice. Prema njegovim rečima, sve su mu bile zanimljive.

“Za mene je bilo vrlo inspirativno da vidim i razgovaram sa lokalnim stanovništvom zbog toga što na neki način oni, kroz svoje ponašanje, donose društveni okvir svog mesta. Imali smo tri radionice i pokušavao sam da se dublje povežem sa lokalnim stanovništvom. Čak i performans i ovaj projekat na neki način privlače sve ove ljude. Oni su deo celog ovog koncepta zato što žive blizu ovog mesta. Veoma je važno ne unositi samo neke spoljne teme, već i istraživati i analizirati potrebe ljudi, njihove navike, njihov život i uključiti sve te elemente u svoj rad”, smatra Želiaskov.

U vezi sa lokalnom kulturom najviše mu se dopala raznolikost ljudi.

“Upoređujući ih, na primer, sa ljudima iz velikih gradova, stanovništvo ovde aktivnije prati svoje snove i bori se za svoje potrebe. Bio sam vrlo impresioniran. Mnogo je lepih projekata koji povezuju mlade ljude, kao i onih koje se tiču prava žena i prava romske zajednice. Veoma sam srećan što našim aktivnostima ovde na neki način činimo vidljivim njihove potrebe i razmišljanja”, navodi Želiaskov.

Primetio je sličnosti između bugarske i srpske kulture.

“Ukoliko uporedim, na primer, sa Italijom i Španijom, gde ćemo takođe nastupati, mi smo sličniji u načinu na koji komuniciramo. Takođe, muzika, istorija, procesi kroz koje smo prolazili u prošlosti vrlo su slični. Zaista se vodim rečima da smo kao braća. Mi razvijamo naše društvene i kulturne projekte u različitim zemljama, ali smo na neki način ujedinjeni. Treba da koristimo ovakvu mogućnost da se povežemo i pravimo više projekata među umetnicima dve zemlje”, rekao je Želiaskov.

 Imao je prilike da upozna članove drugih plesnih grupa.

“U naš projekat uključili smo romsku zajednicu. Tokom druge radionice proučavali smo njihov način plesa, način na koji se pokreću i šta im je važno pri pokretimo. Nismo to radili kroz objašnjavanje navika ili nečeg drugog, već smo se povezivali putem pokreta. Publika to može da oseti jer je lice romske zajednice i romskih devojaka u performansu vrlo snažno. Performans se završava njihovim licima okrenutim publici, šaljući im poruku”, zaključuje Želiaskov.

Plesači Plesnog centra “Derida” koji su nastupili u performansu su Filip Milanov, Mihail Bonev i Stefan Vučov.

Vizuelni dizajn radila je Ivelina Ivanova.

Za muziku i dizajn zvuka bio je zadužen Javor Zografski.

Dizajn kostima radila je Snežana Papazova.

Izvršni tim činili su Atanas Maev i Mira Georgieva.

Glavnom nastupu prethodio je koncert romske džez muzike Saša Kovač benda.

Podsetimo, prve festivalske večeri češka grupa “420 ljudi” zajedno sa Plesnim klubom “Bolero” izvela je performans “Imeprtinance”. Intervju sa koreografkinjom Silvom Šafkovom pročitajte na LINKU.