Jasmina Večanski Kujundžić: Teme žrtava i nasilnika tiču se svih nas

Kako kaže, nagrada žirija publike vrlo joj je značajna, budući da joj je to prva nagrada za ovu predstavu.

“Lutka sa kreveta broj 21” rađena je po tekstu Đorđa Lebovića. Kroz Vilminu priču otvaraju se teme o posledicama rata, zverstvu koje ljude u ratu obuzima, o žrtvama nasilja i hrabrosti potrebnoj da se sa nasilnicima suoče, kao i nerazumevanju i osudi sredine. 

Ono što je prikazano na sceni publiku je dovelo i do suza. Glumci su nakon predstave pozdravljeni dugim aplauzom.

“Tekst Đorđa Lebovića je fantastičan. Pisan je pre 60 godina i videli ste po reakciji publike, a i po svojoj reakciji, da je ta tema aktuelna. To je tema koja se tiče svih nas. To su teme žrtava i nasilnika. To je tema koja je zapravo civilizacijska. Ništa civilizacija nije naučila za sve ovo vreme. I dalje se dešavaju isti zločini, samo se drugačije zovu, ali je zapravo sve isto, nažalost”, kaže Jasmina Večanski Kujundžić.

Kuće lutaka za vreme nacista bila su mesta u kojima su nemački vojnici seksusalno iskorišćavali i zlostavljali logorašice. Vilma se suočava sa osudom da je za ono što joj se desilo u Kući lutaka kriva jer je mogla da izabere smrt. Na nerazumevanje sredine žrtve nasilja nailaze i danas.

“Kada čitate portale sa ispovestima žena koji su preživele neki oblik torture ili silovanja možete da pročitate upravo ove rečenice koje je Đorđe Lebović napisao u drami “Lutka sa kreveta 21”,  a to je: “Zašto si čutala do sada?” Vi kada čitate te intervjue, komentari su zapravo strašni. Niko ne veruje žrtvi, nego svi polaze iz pretpostavke da je možda mogla i da bira. Mogla je i Vilma da izabere smrt, naravno, ali, što bi rekao Đorđe Lebović, mi iz lagodne situacije donosimo jedne odluke, ali iz situacije u kojoj je bila Vilma ili u kakvoj su te žene koje su žrtve silovanja, to je potpuno drugo. Ali mi donosimo zaključke vrlo olako. Tako da je ovo tema koje je strašno aktuelna i gde god smo igrali, ovakve su reakcije. U neke gradove odlazimo i po nekoliko puta, upravo zato što su sale pune”, rekla je Večanski Kujundžić.

Kako kaže, igranje predstave u Viminacijumu bilo je izazovno zato što su prvo mislili da će se predstava igrati napolju, ali su u međuvremenu prešli unutra, gde je drugačija akustika.

“Navikli smo da se prilagođavamo. Jeste ovo kamerna predstava, koja zahteva određenu tišinu i intimnost. Zavisi naravno i od naše igre, ali takve su okolnosti. Mi smo dali sve od sebe da bude okej”, kaže glumica.

Festivali poput Viminacijum festa su, prema njenim rečima, važni ne samo za pozorište kao takvo nego pre svega zbog publike.

“Negovanje publike je jedna od glavnih stvari u nekoj kulturnoj politici svake zemlje, tako da ovo sve i te kako ima smisla”, zaključuje Jasmina Večanski Kujundžič.

Podsetimo, u predstavi „Antigona“ Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica glumica večeri bila je Arna Hadžialjević u ulozi Ismene, u predstavi „(Pra)faust“ Beogradskog dramskog pozorišta glumac večeri bio je Ozren Grabarić u ulozi Mefista, u predstavi “Hekaba” Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci i Akademije i Narodnog pozorišta Republike Srpske glumica večeri bila je Isidora Davidović u ulozi Hekabe, Odiseja i zatočenice, a u predstavi “Marlen Ditrih: Pet tačaka optužnice” najbolja glumica bila je Mirjana Karanović u ulozi Marlen Ditrih.

Žiri publike 6. Viminacijum festa čine Vuk Đurović, diplomirani pravnik, Sanja Lisac, novinar, i Jelena Ilić, profesor razredne nastave.