Država sve više projekata sprovodi mimo standardnih procedura: Fiskalni savet o finansiranju javnih investicija

"Ako odemo još jedan korak dalje i u analizu uključimo nove projekte koji će se realizovati u naredne tri godine, naše računice pokazuju da bi ovaj pokazatelj do kraja 2027. mogao da se popne i na preko 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda", upozorio je Fiskalni savet.

Javne investicije trenutno su jedna od najvažnijih tema čitave ekonomske politike Srbije, prenosi N1.

„U prethodne tri godine (2021-2023. godine) za investicije države odvajalo se neuobičajeno mnogo budžetskih sredstava, a slična ekonomska politika nastaviće se i u narednim godinama. Trenutno na javne investicije odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno preko 15 odsto ukupnih javnih rashoda – što je treći najveći budžetski izdatak, odmah posle penzija i plata u javnom sektoru“, ukazuje Fiskalni savet u upravo objavljenoj analizi stanja javnih investicija u Srbiji.

Posmatrano iz međunarodnog ugla, dostignuti nivo javnih investicija u Srbiji od preko sedam odsto BDP ubedljivo je najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) i retko gde se beleži u svetu, navodi se u izveštaju.

„Građani Srbije, međutim, o ovom svojevrsnom fenomenu slabo su informisani – ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata, njihova cena slabo se ili nikako ne obrazlaže, a odabir prioriteta i izvođača radova nejasan je i netransparentan“, navodi Fiskalni savet.

Snažno povećanje javnih investicija nije se, međutim, ostvarilo na sistematičan način, kako je Fiskalni savet preporučivao 2015. godine, a pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće, kako se navodi – „ozbiljne budžetske implikacije“.

Tri faze zaduživanja

U analizi se navodi da je Srbija, generalno posmatrano, prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih investicionih projekata.

Prva faza se oslanjala na institucionalne kreditore (EIB, EVRD, IBRD) i ona je podrazumevala striktno poštovanje svih regulativa (morale su da se prate rigorozne procedure i nadzor po visokim standardima ovih institucija).

Kamatne stope i drugi uslovi ovih kredita bili su veoma povoljni.

Druga faza podrazumeva sklapanje aranžmana s bilateralnim kreditorima. Ona je bila znatno brža, ali su i kamatne stope bile nešto veće.

„Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se zato uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji“, ukazuje Fiskalni savet.

Ilustrativan primer za to je, kako se navodi – finansiranje prvog dela projekta EXPO 2027 s Nacionalnim stadionom.

„Država je za te potrebe već izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara (skoro 1,3 milijarde evra) po kamatnoj stopi od sedam odsto. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike oko 700 miliona evra, što je ogroman trošak. Pritom, on nije ni konačan jer će za završetak ovog projekta biti potrebno i novo zaduživanje što podrazumeva i dodatne troškove kamata“, upozorio je Fiskalni savet.

Vremenom se udeo izuzetih investicija popeo na 40 odsto kapitalnih rashoda države.

„Kada takvu računicu primenimo na period od 2018. do 2023. godine, dolazimo do prosečnog udela od skoro 40 odsto koji otpada na projekte i investicije koje se realizuju mimo standardnih procedura. Ako odemo još jedan korak dalje i u analizu uključimo nove projekte koji će se realizovati u naredne tri godine, naše računice pokazuju da bi ovaj pokazatelj do kraja 2027. mogao da se popne i na preko 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda“, upozorio je Fiskalni savet.

Naime, veliki projekti kao što su EXPO 2027, Beogradski metro, brza saobraćajnica Bački Breg-Kikinda, autoput Vožd Karađorđe i drugi novi koji su u međuvremenu proglašeni „projektima od posebnog značaja“ tek ulaze u fazu intenzivne realizacije, podseća Fiskalni savet i ocenjuje da će to „izvesno povećati udeo projekata koji se delimično ili u celosti sprovode mimo opšte zakonske regulative“.

Više pročitajte na LINKU.