Ekonomija

Poljoprivreda podbacila, jesenji zasadi manji, još nema mesta pesimizmu

ilustracija/pixabay

ilustracija/pixabay

„Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo“ su u prvom kvartalu porasli za svega 0,2 odsto, što je bio najgori rezultat od svih sektora, ukazuju najnoviji podaci o bruto domaćem proizvodu. Glavni uzrok za ove (relativno) loše rezultate jeste i visoka prošlogodišnja osnovica, pošto je u prva tri meseca 2023. godine poljoprivreda beležila rast od 8,6 odsto. Ta visoka osnovica je, pak, rezultat „minusa“ nastalih u prethodnim godinama. Pravu sliku ovogodišnje „klackalice“ imaćemo tek kad pristignu podaci za naredni kvartal – pa još uvek nema mesta za pesimizam.

Ekonomista Saša Đogović objašnjava da treba sačekati malo sa prognozama, barem dok se ne objave podaci za drugo tromesečje, piše Nova ekonomija.

On kaže da će rod voćara možda popraviti ukupnu sliku ovog važnog sektora.

„Očekujem blagi rast poljoprivrede ove godine ili manji podbačaj, ali treba sačekati izveštaj za drugi kvartal – kada će sve biti jasnije“, kaže Đogović.

Prema poslednjim (preliminarnim) projekcijama nadležnih, poljoprivreda će ukupno porasti devet odsto tokom 2023. godine.

U prethodne dve godine, sektor koji nas hrani beležio je značajne minuse (otuda niska osnovica): 2021. godina se smanjila za 5,7 odsto međugodišnje, a 2022. godina  za čak 7,8 odsto.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija postala zavisna od uvoza hrane, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

„Prema očekivanjima, rast poljoprivrede treba da bude oko šest odsto ove godine. Već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, sve do pandemije, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto aktuelna Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja ističe 31. jula 2024. godine, izradu nove sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije“, dodaje Gulan.

Prema rečima analitičara, osim neizvesne poljoprivredne sezone, na inflaciju u Srbiji će u drugom delu godine uticati i očekivano poskupljenje transporta i nafte, što bi se svakako negativno odrazilo i na rast domaćih cena.

U Srbiji u je 2023. godini u jesenjoj setvi zasejano 726.436 hektara, što je međugodišnje smanjenje od 16,8 odsto, podaci su RZS-a.

Primera radi, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013‒2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4 odsto.

Više pročitajte na LINKU.