Predstavljen roman ,,Školomeri”: Priča o mladima i potrebi pojedinaca za nevidljivošću

Ovo je njegov drugi roman za decu i mlade nakon romana ,,Rino Star i Mordaksov san'', koji je objavljen 2006. godine.

Kako Nenad Ž. Milošević kaže za Boom 93, izuzetno je zadovoljan i posetom i reakcijama na knjigu.

Roman je predstavljen kroz razgovor autora i Jelene Čobić Stanisavljević, bibliotekarke Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, ali i kroz igrokaz učenika Požarevačke gimnazije, koji su oživeli likove romana. Utisku je doprineo i muzički deo programa, u izvođenju muzičara ove škole.

Muzički deo izveli su Rastko Simeonović, Mihаilo Nonković, Đorđe Baljak, Nikola Radovanović i profesor Dušan Radovanović.

Likove romana oživeli su Momčilo Odadžić, Bogdan Trailović, Maša Doderović i Tijana Stanković.

Celom utisku doprinela je scenografija, u čijem osmišljavanju i izradi je pomogla profesorka likovne kulture Katarina Vukašinović.

Promocija je bila interaktvina. Na ulazu su publici deljeni leci na kojima je, na zanimljiv način, predstavljen kratak opis knjige. Na poslednjoj strani nalazile su se zagonetke, a zadatak publike bio je da ih reši ne bi li se autor pojavio na sceni. 

Na samom predstavljanju knjige Milošević je naveo da roman pokreće teme sa kojima se u školi mladi suočavaju svakoga dana – od teme nasilja, pa do teme međuljudskih odnosa, koji zavise i od onoga šta se dešava u porodicama dece.

„Ovo nije samo roman o deci i mladima. Ovo je takođe roman o njihovim porodicama i njihovim nastavnicima“, rekao je Milošević.

Kako je autor ranije rekao za Boom 93, roman prati događaje Kristine, Dunje, Egzana, Mihajla i Jakše, njihove drugove, roditelje i nastavnike i potrebu pojedinaca da budu nevidljivi u vreme kada društvo i trendovi nameću imperativ vidljivosti.

Na promociji je naveo da se postavlja pitanje šta je razlog zbog koga neko dete teži da bude nevidljivo – zbog toga što roditelji ne vode računa o njemu, zbog toga što ga je društvo marginalizovalo po bilo kom osnovu ili zbog toga što ima strah da ga neko neće primetiti, iako radi nešto kvalitetno.

U razgovoru za Boom 93 Milošević navodi da mu je inspiracija za ovaj roman bilo upravo jedno dete koje je u školi u kojoj je radio, imalo potrebu da bude nevidljivo, i to ne zato što ga je društvo marginalizovalo, nego zato što svoj talent nije želelo da predstavi drugima.

,,Kada smo dobili priliku da radimo na časopisu za školu, onda smo zajedničkim idejama došli do toga da i to dete postane vidljivo kroz kreativan rad i radionice koje sam sa grupom dece organizovao. I to nije jedina situacija. Radeći u srednjoj i u osnovnoj školi, imao sam vrlo slična iskustva. Često imate decu koja ne žele da svoje kvalitetne pisane radove podele sa drugovima iz odeljenja i sa nastavnikom”, kaže Milošević.

Ističe da je njegov pristup u radu uvek bio takav da sa učenicima radi kroz timski rad i kreativne literarne radionice i da tako pokuša da dopre do većeg broja učenika, među kojima neki možda pre toga nisu bili zainteresovani za pisanje.

Prema njegovim rečima, kroz takav način rada i stidljiva deca, zainteresovana za pisanje, razvijaju unutrašnju potrebu da postanu vidljiva, jer grupa ili drugi pojedinac prepoznaju njegov talenat, a ona dobijaju potvrdu kvaliteta svog rada.

Kako je na promociji rekla Jelena Čobić Stanisavljević, u romanu se smenjuju različite forme – tradicionalne i nove: odlomci iz dnevnika, SMS poruke, gramatička vežbanja, pisani zadaci, komentari Instagram objava itd. Takođe, autor je u romanu upotrebljavao emotikone, nezaobilazni deo svakodnevne komunikacije na internetu.

Ono što jezik romana čini inovativnim, prema rečima samog pisca, jesu nove izmišljene reči do kojih je dolazio stvaranjem.

,,Kovanice nisu neočekivane u dečjoj književnosti, ali je meni bio izazov da dođem do izmišljenih reči koje bi budile različite asocijacije, a čije značenje zna samo onaj ko je nevidljiv u nekom trenutku u knjizi, a želi da bude vidljiv kroz svoje igre rečima. Drugi koji čuju te reči, takođe usvajaju njegovo shvatanje i na taj način mu pomažu da postane vidljiv i prihvaćen kroz reči koje su neočekivane i drugačije”, zaključuje Milošević.

Promociji su prisustvovali brojni učenici, prijatelji autora i profesori požarevačkih škola.

Podsetimo, Nenad Ž. Milošević autor je i četiri zbirke poezije. Više o njegovom stvralaštvu pročitajte u intervjuu na LINKU.