Drame Milice Janković prvi put na sceni u Srbiji izveli glumci amaterskog pozorišta (VIDEO)

Kako je reditelj rekao za Boom 93 nakon premijere bio je i više nego zadovoljan.

“Zašto to kažem? Zato što je ovo velika ansambl predstava, dakle, ima osamnaestoro glumaca. Sama činjenica da je njih osamnaestoro odvojilo neko svoje vreme i posvetilo se radu na ovoj predstavi uspeh je sam po sebi. Dakle, nije svakodnevna situacija ni u profesionalnim pozorištima, a kamoli u amaterskim da imate ovako velik ansambl i da je funkcionisao kao jedan tim koji diše zajedno i koji zajedno ima svoj cilj”, rekao je Milovanović.

Predstava "Nada i mučenje" rađena je po motivima drama Milice Janković.

Dva dramska teksta “Nada” i “Mučenje”, koje je Milica Janković napisala u periodu između dva svetska rata, Spasoje Ž. Milovanović adaptirao je i na scenu postavio u jednoj predstavi.

Kako kaže, ideja da postavi baš ove drame potekla je od Dragog Ivića, diplomiranog producenta, i Galine Pavlenko Perić, direktorke Centra za kulturu Požarevac.

“Izazov koji ta dva teksta nose je nešto što je prosto nenadoknadivo, pre svega zato što je ovo praizvedba i jednog i drugog komada. Nikada do sada ova dramska teksta nisu postavljena na scenama Srbije. A ne slučajno je još Jovan Skerlić govori o Milici Janković kao samom vrhu književnog stvaralaštva u Srbiji tog doba. Milica Janković je, treće teme, da tako kažem: Mir Jam, Isidora Sekulić  i Milica Janković. Nažalost, Milica Janković je preminula jako mlada i nije pružila sve ono što je mogla da pruži. Ona je svakako nezaobilazna stanica u izučavanju istorije srpske književnosti i, kao što vidite, srpskog pozorišta”, ističe reditelj.

Milica Janković rođena je u Požarevcu, a detinjstvo je provela u Velikom Gradištu, gde je završila osnovnu školu. U Beogradu je završila slikarsku školu Bete i Riste Vukanovića i studirala ruski jezik kod Radovana Košutića.

Pisala je pesme u stihu i prozi, pripovetke za odrasle, omladinu i decu, romane, putopise, skice, prigodne članke, književne i umetničke prikaze. Prevodila je sa ruskog. 

U dvadesetoj godini osetila je prve znake hroničnog reumatizma, a najveći deo života provela je u lečilištima i banjama, gotovo nepokretna.

Na pitanje šta je ono što mu je bilo najvažnije da prenese publici svojim rediteljskim rešenjem Milovanović ističe da pozorište ima svoju formu i svoju sadržinu.

“Što se tiče sadržine, pre svega smo hteli da govorimo o besmislu rata, s obzirom na to da živimo u jednom sumanutom vremenu gde se na svakom koraku ratuje. Veliki broj ljudi gine. Ispostaviće se vrlo brzo da je sve to uzaludno, kao i svi ratovi. Što je rekao Dobrica Erić: ’Generali se izmiriše, a na grobove udari trava.’ Naravno, tu je i čitav drugi niz podtema koji ova dva teksta nose: ljubav kao jedna prizma kroz koju se prolamaju svi društveni odnosi, te ose sukobe organizovane oko bogatih i siromašnih, oko ambicioznih i neambicioznih, ljudi sa empatijom i ljudi bez empatije. Sve to je nešto što se prepoznaje i danas u svakodnevnom životu”, objašnjava Milovanović.

Kada je u pitanju pozorišni izraz, prema njegovim rečima, želeli su da ne kriju da je to pozorište.

“Želeli smo da dobijemo s druge strane jednu takozvanu senku, jednu nostalgiju u izrazu, a da u isto vreme komuniciramo sa publikom ovde i sada. Bar se nadam da smo uspeli da pobedimo monotoniju”, kaže Milovanović.

Noseću ulogu imala je Sara Trailović, koja je tumačila lik Nade. Istaknutije uloge imali su i Nemanja Pavlovski, koji je u prvom delu predstave tumačio ulogu njenog verenika, a u drugom ulogu bugarskog oficira Ivanova, Valentino Oljača, koji je tumačio ulogu Mirka u drugom delu predstave, Jelena Trifunović Ilić, koja je u prvom delu tumačila ulogu Katice, a u drugom ulogu Kaje i Bojan Nikolić koji je tumačio ulogu Triše.

U predstavi su glumili i: Marko Vasiljević, Ivana Bogdanović, Dušan Radovanović, Miloš Mijajlović, Marija Vajner, Petar Beban Jovanović, Teodora Živković, Zoran Živković, Bojan Nikolić, Pavla Stanković, Bogdan Stanković, Nikola Kostadinov, Bojan Sulja Nikolić i Ivana Cvetanović.

Važan deo predstave bio je hor, koji sve vreme posmatra radnju koja se odvija i upotpunjuje je reakcijama i zvukovima.

Kriterijum za glumce koji će imati noseću ulogu, kako kaže, bio je kvalitet. Bilo je važno prepoznati glumce i glumice koji mogu da iznesu ulogu i budu u predstavi.

“Pozorište zahteva posvećenost i odanost. Bez posvećenosti i odanosti u pozorištu ne možete da opstanete”, naveo je.

Prema Milovanovićevim rečima prošlo je skoro 20 godina otkako je poslednji put sarađivao sa Pozorištem “Milivoje Živanović”.

“Došlo je do ozbiljne smene generacije, tu su neki novi glumci. Ali ono što mene intimno raduje jeste da je i ta generacija od pre 20 godina, s kojom sam sarađivao, došla da podrži predstavu i da da podršku pre svega mladim glumcima i glumicama”, zaključuje reditelj.

Publika je glumce na kraju predstave pozdravila velikim aplauzom.