Voćari na rubu egzistencije: Rod jagode, maline i višnje slab, a otkupne cene visoke

Dok trgovci ne odustaju od niskih cena otkupa, pojedini voćari prete gašenjem proizvodnje jer su, kako kažu, na rubu egzistencije.
 
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za Danas da je situacija sa voćem različita.
 
"Došlo do izmrzavanja trešnje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Subotičko - horgoškoj regiji, kao i u Južnom banatu, ali u Fruškoj Gori je opstala i pretežno u Vojvodini. Ipak, rod trešnje je značajno veći u odnosu na 2023. godinu. Kvalitet je izuzetno dobar i cena je odlična. Kvalitetna trešnja ide i po ceni od 300 do 320 dinara, a ona lošijeg kvaliteta po ceni od 220 ili 230 dinara", navodi on.
 
I višnja je, prema njegovim rečima, ove godine ranije cvetala i isto je došlo do izmrzavanja koja je načinila veliku štetu.
 
"Kod višnje zato očekujemo nešto manji rod oko 15 do 20 odsto, upravo zbog tih oštećenja ploda zbog mrazeva", ukazuje on.
 
On naglašava da poljoprivrednici ne mogu da se oslone na dugoročne prognoze vremena.
 
"One nisu pouzdane, to mora da drugačije da se predviđa, jer one nisu najavile onako niske temperature", napominje Keserović.

Direktor voćarske zadruge "Bačka jagoda" Vlado Šomoši za Danas kaže da ima nekoliko faktora koji su se odrazili na cenu jagoda.
 
"Jagoda je došla oko dve i po nedelje ranije i tržište ni domaće ni strano nisu bili spremni na to. Berbu smo počeli 20. aprila, a inače je počinjemo posle Đurđevdana", objašnjava on.
 
Sagovornik Danasa dodaje da ni ljudi nisu naviknuti da kupe jagode pre Đurđevdana, a ni uvoznici u drugim zemljama.
 
"Uvoznici u Poljskoj i Rusiji nisu bili spremni na jagodu iz Srbije u to doba. Takođe, nisu radile ni državne službe, pa se desilo i tamo gde ima kupca da nije mogla roba da se izveze", kaže Šomoši.
 
Veliki problem je, kako podseća, i to što su ih uhvatili praznici.
 
"Prvi maj, pa Veliki petak, Vaskrs, Đurđevdan, zaređali su praznici i pijace su bile puste, nije imao ko da kupuje jagode", podseća on.
 
Rusija je, kako objašnjava, do sada bila najbolji kupac.
 
"Niko sada nije hteo da šalje jagode za Rusiju, jer dugo čekaju na graničnim prelazima na ulazak u Rusiju, a jagode ne mogu toliko da izdrže", objašnjava on.
 
Somoši ukazuje i da je rod jagode ove godine upola manji od očekivanog.
 
"Ove godine je rod jagode sigurno za 60 odsto manji nego prošle godine", upozorava on.
 
On ukazuje da je ove godine manji rod, ali da je manja i cena, što je apsurdno.
 
"Otkupne cene su počele od 250 do 270 dinara i onda je za vreme praznika to palo na nivo od 130 do 150 dinara, što je sa ovim rodom ove godine, ispod proizvođačke cene", upozorava Somoši.
 
Proizvođač malina i predstavnik Udruženja "Vilamet" Mileta Pilčević ukazuje da je rod maline ove godine veoma podbacio, pre svega, usled prolećnog mraza, snega i grada.
 
"Ovih dana je ponovo padao grad u Arilju, tako da je sve to desetkovalo rod i videćemo šta će nas još snaći do berbe", objašnjava on.
 
Pilčević naglašava da će ovo biti veliki podbačaj, možda i najveći do sada.
 
"Biće sigurno za 30 ili 40 odsto manji rod nego prošle godine, a koliko će se to još povećati do berbe videćemo", kaže on.
 
Sagovornik Danasa podseća da su oni u pregovorima o ceni još od februara i sa hladnjačarima i sa Ministarstvom.
 
"Tom borbom smo uspeli da dogovorimo sastanak za  27. ili 28. maj sa otkupljivačima i izvoznicima, pa ćemo videti nešto konkretno o ceni", navodi on.
 
Pilčević kaže je bitno da znaju cenu da ne bi ponovo investirali pa da posle odlaze u gubitke, kao prošle godine.
 
"Da se proizvede jedan kilogram malina to košta 240 dinara, a mi smo ih prošle godine brali za 200 dinara. Retko koja hladnjača je plaćala nešto više, tako da smo mi radili sa gubitkom od 40 dinara", podseća on.
 
Pilčević upozorava da tako neće moći dalje.
 
"Mi smo prošle godine radili u minusu, ako i ove godine budemo radili u minusu to će biti kraj naše proizvodnje. Ceo ovaj naš region živi od malinarstva, ovde nema alternative, nemamo čime drugo da se bavimo. Ljudi su ovde na granici egzistencije i ostali su na rubu, i rade ovo jer nemaju alternativu", ukazuje on.